Jedan prodoran zvuk i on zaboravi na sve: Zašto pas mora da "razbuca"igračku koja pišti i "vrišti"?

Dovoljno je da neki psi samo čuju jedan zvuk igračke pa da potpuno zaborave šta se dešava oko njih. Oni je hvataju zubima, tresu, pritiskaju iznova i ne odustaju dok ne pronađu i izvade deo koji proizvodi zvuk. Iako vlasniku takva igra može izgledati kao obična zabava, iza privlačnosti igračaka koje škripe je ponašanje duboko povezano sa prirodnim instinktima psa. Visok zvuk koji igračka proizvodi može da podseća na zvuk malog plena i pokreće deo prirodnog predatorskog ponašanja psa.

Psi potiču od predatora, a iako današnji kućni ljubimci više ne moraju da love da bi došli do hrane, određeni obrasci ponašanja ostali su deo njihovog instinktivnog repertoara. Predatorsko ponašanje obuhvata niz radnji, među kojima su traženje, posmatranje, praćenje, jurnjava, hvatanje i ugriz plena. Kod različitih pasa pojedini delovi ovog niza mogu biti izraženi u različitoj meri.

Preporučujemo

Prodoran zvuk igračke liči na "plač" malog plena

Kada pas zagrize igračku i ona proizvede visok, prodoran zvuk, taj zvuk može da imitira ono što bi u prirodnom okruženju mogao da bude zvuk male životinje. Za psa takav zvuk može predstavljati svojevrsnu potvrdu da je „uhvatio“ plen. Zato mnogi psi ne zagrizu igračku samo jednom. Svaki novi ugriz proizvodi novu škripu, što ih podstiče da ponavljaju isto ponašanje. Upravo u tome leži jedan od razloga zbog kojih pojedini psi mogu veoma uporno da pritiskaju igračku sve dok ona nastavlja da proizvodi zvuk.

Privlačnost ovih igračaka nije povezana samo sa lovačkim instinktom. Važnu ulogu ima i činjenica da pas za svoju akciju odmah dobija reakciju. Kada zagrize običan predmet, često se ništa posebno ne dogodi. Kada zagrize igračku koja škripi, ona istog trenutka odgovara zvukom.

Pas brzo može da poveže sopstvenu radnju sa posledicom: ugriz proizvodi zanimljiv zvuk. Takva trenutna povratna informacija predstavlja oblik nagrade i povećava verovatnoću da će pas ponovo pritisnuti igračku. Na sličnom principu zasniva se i veliki deo učenja kod pasa – ponašanja posle kojih sledi nešto što životinja doživljava kao prijatno ili zanimljivo imaju veću šansu da budu ponovljena.

Prodoran zvuk igračke privlači pažnju vlasnika

Postoji još jedan razlog zbog kojeg omiljena igračka koja škripi može postati još zanimljivija – reakcija vlasnika.

Teško je potpuno ignorisati psa koji šeta po sobi i desetine puta zaredom proizvodi karakterističnu škripu. Vlasnik će ga možda pogledati, nasmejati se, obratiti mu se, uzeti igračku ili započeti igru. Iz perspektive psa, dobio je još jednu nagradu – pažnju čoveka. Ako se to često ponavlja, pas može naučiti da igračka koja proizvodi buku nije samo zanimljiva sama po sebi već je i dobar način da privuče vlasnika i započne zajedničku aktivnost.

Vlasnici često primete neobičnu pojavu: pas dobije novu igračku, a njegov glavni cilj kao da nije da se njome dugo igra, već da je što pre rastrgne i pronađe deo koji proizvodi zvuk. I ovo ponašanje može se povezati sa predatorskim nizom.

Pas može nastavljati da grize, trese i kida igračku pokušavajući da pronađe izvor zvuka. Pokušaj da pronađe i izvadi deo koji škripi može se posmatrati kao deo prirodnog predatorskog niza ponašanja. Naravno, to ne znači da pas koji rastura plišane igračke postaje agresivniji ili da želi da lovi druge životinje. Reč je o normalnom obrascu igre koji kod nekih pasa jednostavno dolazi do izražaja mnogo snažnije nego kod drugih.

Visoki zvuk igračke ne vole baš svi psi

Iako su igračke koje škripe veoma popularne, nije svaki pas njima oduševljen. Neki će odmah reagovati na visok zvuk, dok će drugi više voleti lopticu koju mogu da jure, čvrstu igračku za žvakanje ili predmet za potezanje. Postoje i psi koje škripa gotovo uopšte ne zanima. Razlike postoje čak i među psima iste rase, jer na izbor igračke utiču temperament, način igre, prethodno iskustvo i individualne sklonosti. Preferencije se mogu menjati i tokom života. Štencima tokom promene zuba mogu više odgovarati određene igračke za žvakanje, dok su starijim psima prijatnije mekše igračke koje lakše drže u ustima.

Odgovarajuće igračke mogu imati važnu ulogu u svakodnevnom životu psa. One pružaju priliku za mentalnu i fizičku stimulaciju, omogućavaju žvakanje kao prirodno ponašanje i mogu pomoći da se pas zabavi kada mu je potrebno usmeravanje energije.

Kod igračke koja škripi postoji dodatna prednost – pas svojim ponašanjem izaziva reakciju igračke, zbog čega igra postaje interaktivnija. Zajednička igra sa vlasnikom može dodatno povećati njenu vrednost. Bacanje igračke, donošenje ili potezanje omogućavaju psu ne samo da koristi predmet već i da učestvuje u aktivnosti sa čovekom.

Zbog čega je omiljena pseća igračka opasna

Koliko god pas bio oduševljen svojom igračkom, važno je voditi računa o bezbednosti. Psi koji snažno žvaću i uništavaju igračke mogu relativno brzo doći do plastičnog ili drugog dela koji proizvodi zvuk. Ako ga pas proguta, postoji opasnost od začepljenja sistema organa za varenje, a takva komplikacija može zahtevati i hiruršku intervenciju. Zbog toga novu igračku treba prvo ponuditi uz nadzor i proveriti kako se pas prema njoj ponaša. Veličina i čvrstina igračke trebalo bi da odgovaraju veličini psa i snazi njegovog ugriza.

Igračke treba redovno pregledati i ukloniti ako su pocepane, ako iz njih izlazi punjenje ili ako je deo koji proizvodi zvuk postao dostupan. Posebno kod pasa koji imaju naviku da rastrgnu i gutaju delove igračaka, ovakve predmete nije dobro ostavljati bez nadzora.

Igračka koja škripi proizvod je namenjen kućnim ljubimcima, ali razlog zbog kojeg je mnogim psima toliko privlačna nalazi se mnogo dublje u njihovom ponašanju. Visok zvuk može podsećati na plen, svaki ugriz pruža trenutnu povratnu informaciju, a reakcija vlasnika može dodatno pojačati interesovanje psa. Zbog toga pas koji neumorno grize, trese ili pokušava da „utiša“ omiljenu igračku ne radi to samo zato što voli buku. Moderna igračka na jednostavan način omogućava mu da kroz igru ispolji deo ponašanja koje su njegovi preci koristili u potpuno drugačijim okolnostima.

Zbog toga neki psi nastavljaju da grizu i tresu igračku sve dok izvor zvuka ne pronađu ili dok igračka ne prestane da škripi.

(Telegraf.rs/PetMD)