Skrivene POSLEDICE života u kavezu: Šta se dešava u glavi ptice izložene svakodnevnoj monotoniji

Stereotipna ponašanja ptica u kavezu nastaju kao posledica dugotrajnog nesklada između njihovih urođenih potreba i uslova u kojima žive. Ptice nisu pasivne životinje koje mogu da se prilagode ograničenju bez posledica, naprotiv: one su evolutivno oblikovane za stalno kretanje, donošenje odluka i aktivno reagovanje na okolinu. U prirodnom okruženju ptica neprestano koristi svoje telo i čula: letenje, istraživanje prostora, traženje hrane, biranje mesta za odmor i komunikacija sa drugim jedinkama nisu povremene aktivnosti, već osnovni okvir njenog svakodnevnog života. Kada se ptica smesti u kavez, veliki deo tog repertoara biva naglo ukinut. Upravo onemogućavanje prirodnih obrazaca ponašanja predstavlja jedan od glavnih uzroka razvoja poremećaja ponašanja.

Stereotipna ponašanja se javljaju kada ptica nema mogućnost da reaguje na sopstvene unutrašnje nagone. Energija koja bi u prirodi bila potrošena na let ili istraživanje nema gde da se potroši. Kao posledica toga, ptica počinje da ponavlja iste pokrete ili radnje, ne zato što imaju funkciju, već zato što nervni sistem traži izlaz iz stanja stalne pobuđenosti i frustracije. Ovakva ponašanja opisuju se kao posledice hroničnog stresa, a ne trenutne nelagodnosti.

Preporučujemo

Važan faktor je i monotonija okruženja. Kavez je, po definiciji, prostor u kome nema mnogo promena. Kada danima ili mesecima nema novih podražaja, ptica ostaje u stanju mentalne deprivacije. Ptice u takvim uslovima ne gube potrebu za stimulacijom, one samo gube načine da je ostvare. Ponavljajuće radnje tada postaju oblik samostimulacije, pokušaj da se unese makar minimalna „dinamika“ u nepromenljivu sredinu. Poseban problem predstavlja ograničena kontrola nad okruženjem. U prirodi ptica neprestano donosi odluke: gde će sleteti, kuda će se kretati, kada će se udaljiti ili približiti. U kavezu, većina tih izbora je unapred određena. Gubitak kontrole nad sopstvenim ponašanjem može dovesti do stanja trajne napetosti, u kojem se stereotipije razvijaju kao automatizovan odgovor na nemoć.

Socijalna dimenzija dodatno pojačava problem. Mnoge ptice su izrazito društvene, a izolacija ili nedovoljna interakcija sa okolinom može pojačati stres i ubrzati razvoj ponavljajućih obrazaca ponašanja. Problemi u ponašanju se češće javljaju kod ptica koje nemaju adekvatnu socijalnu stimulaciju, čak i kada su fizički uslovi naizgled prihvatljivi.

Stereotipna ponašanja nisu bezazlena. Ona se svrstavaju u poremećaje jer ukazuju na dugotrajno narušenu dobrobit i često se učvršćuju tokom vremena i mogu opstati čak i kada se uslovi kasnije poboljšaju, pa su postala deo načina na koji se ptica nosi sa stresom. Zbog svega navedenog, stereotipna ponašanja kod ptica u kavezu ne treba posmatrati kao lošu naviku, dosadu ili karakterističan gest. Ona su vidljiv znak dubokog problema u odnosu između bioloških potreba ptice i ograničenja koje joj nameće okruženje, što je u veterinarskoj literaturi jasno prepoznato kao indikator narušene dobrobiti.

(Telegraf.rs/MSD Manual)