Najveći RIZICI respiratornog zdravlja ptica: Od prašine i amonijaka do virusa i bakterija u domu

Respiratorne bolesti kod ptica predstavljaju ozbiljan problem koji može brzo da im ugrozi zdravlje i život. Zato je važno da kao vlasnik prepoznate znake, razumete osnovne mehanizme respiratorne bolesti i znate kada je neophodno hitno potražiti veterinarsku pomoć. Ptice imaju drugačije građen respiratorni sistem u odnosu na sisare: pored pluća poseduju i sistem vazdušnih kesa koji omogućava stalan protok vazduha kroz parabronhije, pa su i osetljivost i klinički znaci bolesti specifični. Upala ili infekcija bilo kog dela tog sistema, od nosa i kloake do parabronhija i vazdušnih vreća, izaziva otežano disanje, gubitak apetita, letargiju i, u težim slučajevima, dovodi do brzog pogoršanja.

Uzroci respiratornih problema ptica

Trebalo bi da se obratite stručnjaku čim primetite promene u disanju, glasovne promene, kijanje, curenje iz nosa ili nezainteresovanost za okolinu, jer rano prepoznavanje često znači lakše lečenje i bolju prognozu, kažu stručnjaci sa VCA Animal Hospitals.

Uzroci respiratornih problema su raznovrsni i obuhvataju virusne, bakterijske i gljivične infekcije, parazitske bolesti, toksine i iritante u okolini, ali i alergijske i nutritivne faktore. Među konkretnim patogenima koji se često navode u literaturi nalaze se virus influence ptica, virus Njukasl bolesti, bakterije kao što su Escherichia coli i Bordetella spp., Mycoplasma, i gljivice roda Aspergillus koje naročito ugrožavaju ptice kod kojih je oslabljen imunitet ili koje borave u prašnjavim i vlažnim uslovima.

Pored infekcija, izazivači mogu biti i štetne hemikalije, prekomerna količina amonijaka iz prljave podloge, suva i hladna okolina, prevelika prašina iz podloge ili neprimerena ventilacija. U praksi se često događa da je uzrok kombinovan: na primer, blaga virusna infekcija oslabi pticu i otvori put sekundarnoj bakterijskoj infekciji koja dovede do teže kliničke slike.

Simptomi i dijagnostika respiratornih bolesti ptica

Simptomi respiratornih bolesti kod ptica mogu biti suptilni u početku, pa ih vlasnici ponekad previđaju dok bolest ne uznapreduje. Tipični znaci uključuju otežano ili ubrzano disanje, disanje sa otvorenim kljunom, ispoljavanje zvukova pri disanju, kijanje, sekret iz nosa ili kloake, suzenje očiju, gubitak perja oko lica ili grudnog dela usled čeprkanja, smanjen unos hrane, gubitak telesne mase, opštu slabost i smanjenu aktivnost. Kod nekih vrsta primetićete i promene u glasu ili u sposobnosti letenja zbog opšteg slabljenja. Kada se pojave simptomi koji ukazuju na otežano disanje ili plavičastu boju kožice oko kloake i nogu, radi se o hitnom stanju koje zahteva momentalnu veterinarsku intervenciju.

Dijagnostika zahteva posmatranje i detaljan pregled kod veterinara specijaliste za egzotične životinje. Veterinar će obaviti opšti klinički pregled i usmereno slušanje respiratornih šumova, a često su neophodne i laboratorijske pretrage kao što su citologija i kultura uzoraka iz nosa ili kloake, PCR testovi za prepoznavanje virusnih agenasa, kompletna krvna slika i biohemijski panel, rendgenski snimci grudnog koša koji mogu otkriti promene u vazdušnim vrećama ili plućima, a ponekad i endoskopija radi direktnog uvida u disajne puteve i uzimanja biopsije ili ciljane mikrobiološke materije.

U zavisnosti od sumnje na specifičan uzrok, testovi mogu uključivati i pretrage na psitakozu (Chlamydia psittaci), na Mycoplasma spp., kao i gljivične kulture za Aspergillus. Temeljna dijagnostika je važna jer terapija zavisi od tačnog uzroka: virusne bolesti zahtevaju drugačiji pristup od bakterijskih ili gljivičnih infekcija.

Lečenje respiratornih bolesti ptica

Lečenje respiratornih bolesti obuhvata kombinaciju specifične terapije protiv identifikovanog uzročnika i podržavajuće mere. Kod bakterijskih infekcija primenjuju se antibiotici prema antibiogramu kada je to moguće, a kod gljivičnih infekcija potrebni su antifungalni lekovi koji se često daju duže vreme. Virusne infekcije zahtevaju podršku organizmu, u vidu oksigenoterapije u teškim slučajevima, intravenoznu ili potkožnu rehidraciju i podršku ishranom ako ptica odbija hranu.

Nebulizacija inhalacionim preparatima pomaže da se razređeni sekret i lekovi dovedu direktno na mesto upale, a kod akutnih poremećaja vazdušnih kesa može biti potrebna i aspiracija ili drenaža. Pored farmakoterapije, ključno je obezbediti toplu i vlažnu sredinu, smanjiti stres, poboljšati ventilaciju bez promaje i nadgledati unos hranljivih materija; često se primenjuju suplementi elektrolita, lako svarljiva hrana bogata kalorijama i vitamini radi jačanja odbrambenih sposobnosti.

Prevencija respiratornih bolesti ptica

Prevencija igra centralnu ulogu u smanjenju učestalosti respiratornih oboljenja. Održavanje čiste i suve podloge, redovno uklanjanje izmeta, adekvatna ventilacija i kontrola temperature u prostoru za ptice smanjuju rizik od razvoja respiratornih infekcija. Takođe je važno obratiti pažnju na kvalitet hrane i vode, izbegavati nagle promene u ishrani i minimalizovati stresne faktore kao što su glasna muzika, nepravilno držanje životinje ili prečesto uzimanje u ruke.

Izolacija i nadzor novih ptica pre nego što se pridruže postojećoj grupi, kao i vakcinacija tamo gde je dostupna i preporučljiva za određene vrste i regije, dodatno smanjuju mogućnost pojave epidemija u jatu. Kada ptica oboli, obavezna izolacija obolele jedinke i temeljna dezinfekcija prostora i opreme sprečavaju širenje infekcije. Posebnu pažnju treba posvetiti zoonotskim rizicima: neke respiratorne bolesti ptica, kao što je psitakoza izazvana bakterijom Chlamydia psittaci, mogu da se prenesu na ljude i izazovu ozbiljne respiratorne tegobe.

Zbog toga je pri kontaktu sa obolelim pticama preporučljivo koristiti zaštitne rukavice, izbegavati blizak kontakt s izmetom i sekretima, i odmah se konsultovati sa veterinarom i, po potrebi, zdravstvenim službama ako je došlo do izlaganja. Informisanost i odgovorno ponašanje vlasnika smanjuju rizik za čitavu porodicu i okolinu.

Prognoza varira u zavisnosti od uzroka, brzine dijagnoze i početka terapije. Neke bakterijske infekcije dobro odgovaraju na antibiotsku terapiju i potporne mere, dok su teške gljivične infekcije ili određene virusne bolesti teže za lečenje i mogu ostaviti trajne posledice, naročito kod starijih, slabo hranjenih ili imunokompromitovanih ptica. Redovna kontrola stanja i poštovanje terapije, često praćeno ponovnim pregledima i kontrolnim testovima, povećavaju šansu za potpuni oporavak.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.