Četiri uzročnika gubitka dlake kod kunića: Stručnjaci kažu da je jedan od razloga i svađa među ljubimcima

Postoje četiri glavna uzroka gubitka dlake kod kunića: ovo stanje poznato je kao alopecija i manifestuje se pojavom lišajeva, grinja u krznu i gubitkom dlake.

Lišajevi se pojavljuju kod brojnih vrsta životinja, uključujući kuniće, pse i mačke, a ne zaobilaze ni ljude. To su gljivice koje rastu u spoljašnjem sloju kože i dlake životinje: one nisu česte kod odraslih kunića, već više zahvataju mladunce zbog nezrelog imunog sistema. Klinički znaci prisustva gljivica su gubitak dlake i formiranje lezija (krasti) na glavi, nogama, stopalima i noktima. Ove kraste s vremenom počinju da svrbe, poprimaju crvenu boju ili su pune gnoja ako bakterije uđu u ranu. Da bi se dijagnostikovalo ovo stanje, testiraju se uzorci dlake i kože. Za lečenje malih lezija dlaka se šiša i nanosi se lokalna antifungalna krema, a ako su lezije masivnije, odstranjuje se celokupna dlaka.

Preporučujemo

Kunić se tretira sredstvom koje uništava spoljašnje gljivice, a zatim se primenjuje lek za celo telo. Antifungalni lekovi se daju i dve nedelje nakon kliničkog oporavka: ovo dugotrajno lečenje sprovodi se zbog činjenice da gljivica ne samo da može da živi u koži i dlaci, već je u stanju da inficira celo telo kunića, pa lekovi moraju da prodru u kožu i krv da bi uništili gljivicu. Pošto ova gljivica može da utiče na ljude, obavezno nosite rukavice kada rukujete životinjama sa lišajem i operite ruke posle tretmana.

Krvna grinja Cheyletiella, kao drugi najčešći uzrok ćelavosti, utiče na pojavu ljuskavog, suvog dermatitisa (upale kože) sa neravnomernim ćelavim mrljama na vratu, trupu, zadnjem delu tela i stomaku, praćenih svrabom. Da bi se grinja dijagnostikovala, traga se za navedenim kliničkim znacima i radi se mikroskopska identifikacija grinja putem struganja kože. Grinje je teško pronaći, čak i primenom metode kad se mali deo kože nežno sastruže sečivom dok se labavi komadići suve kože ne oljušte. Ako se pronađu grinje, kuniću je potrebna terapija koju prepisuje veterinar.

Ćelavost kunića pojavljuje se i zbog čupanja dlake: to je treći uzrok i javlja se kad dominantni kunić čupa dlaku podređenom kuniću, ali se pojavljuje i ako ljubimac jede hranu sa niskim sadržajem vlakana ili je u prenatrpanom okruženju. Lečenje uključuje odvajanje dominantnih i podređenih kunića, povećanje količine vlakana u ishrani ili razdvajanje jedinki.

Četvrti uobičajeni uzrok gubitka dlake kod kunića je sebumni adenitis: zapaljenje lojnih žlezda na koži uzrokuje nesvrabežni, ljuskavi, perutasti dermatitis koji počinje oko lica i može se videti po celom krznu, nakon čega se pojavljuju fleke alopecije.

Dijagnostikovanje ovog stanja je teško, jer prvo treba isključiti sve moguće uzroke gubitka dlake. Uzrok sebumnog adenitisa nije jasan: dosad u lezijama nisu pronađeni stvarni organizmi, virusi ili bakterije, pa je možda reč o imunološki posredovanoj bolesti, gde imuni sistem kunića prepoznaje određene ćelije kao napadače i počinje da se brani. Nažalost, ovu bolest je teško lečiti, ali se radi na pronalasku novih kombinovanih lekova.

(Telegraf.rs/Pets.ca)