Može li voda da ubije ribe: Šta je hipoksija i koji uzroci pretvaraju akvarijum u opasno mesto?

Kada se akvarijumske ribe neuobičajeno dugo zadržavaju neposredno ispod površine vode, ubrzano dišu ili ustima pokušavaju da zahvate vazduh, takvo ponašanje ne bi trebalo zanemariti, jer ono često ukazuje na nedostatak rastvorenog kiseonika (hipoksija), ali može biti i znak lošeg kvaliteta vode, trovanja azotnim jedinjenjima ili oboljenja škrga.

Ribe su u neprekidnom kontaktu sa sredinom u kojoj žive, pa promene temperature, pH vrednosti i hemijskog sastava vode mogu veoma brzo uticati na njihovo zdravlje. Zbog toga promena načina disanja ili iznenadno okupljanje riba pri površini često predstavljaju jedan od prvih znakova da u akvarijumu postoji problem.

Preporučujemo

Nedovoljna količina rastvorenog kiseonika 

Jedan od najčešćih razloga ovakvog ponašanja jeste hipoksija, odnosno nedovoljna količina rastvorenog kiseonika u vodi. Ribe tada ubrzano pomeraju škržne poklopce, postaju nemirne i mogu da se okupljaju neposredno ispod površine, gde pokušavaju da dođu do vode bogatije kiseonikom. Ovakvo ponašanje poznato je i kao piping.

Do pada koncentracije kiseonika može doći zbog prenaseljenosti akvarijuma, nedovoljne aeracije, prestanka rada filtera ili pumpe, nakupljanja organskog materijala i povećane aktivnosti mikroorganizama koji takođe troše kiseonik. Problem može biti naročito izražen tokom toplih dana, jer toplija voda može da zadrži manje rastvorenog kiseonika od hladnije. Ukoliko više riba različitih vrsta istovremeno počne da se okuplja pri površini i ubrzano diše, jedan od prvih koraka trebalo bi da bude provera kvaliteta vode i rada sistema za filtraciju i aeraciju. Međutim, nedostatak kiseonika nije jedino moguće objašnjenje.

Šta je "sindrom novog akvarijuma"

Posebnu opasnost predstavlja takozvani sindrom novog akvarijuma, koji nastaje kada biološka filtracija još nije potpuno uspostavljena ili je njen rad poremećen. Tada u vodi može doći do nakupljanja amonijaka i nitrita, jedinjenja koja su veoma štetna za ribe. Amonijak se u vodi nalazi u obliku nejonizovanog amonijaka (NH₃) i amonijum-jona (NH₄⁺). Nejonizovani oblik je znatno toksičniji, a njegov udeo raste sa povećanjem pH vrednosti i temperature vode. Povišene koncentracije amonijaka mogu ozbiljno oštetiti tkivo škrga i poremetiti normalnu funkciju škrga. Ribe tada mogu ubrzano da dišu, postanu letargične, prestanu da uzimaju hranu i pokazuju druge znake ozbiljnog stresa.

Nitriti predstavljaju drugačiju opasnost. Oni preko škrga ulaze u krvotok i dovode do stvaranja methemoglobina, oblika hemoglobina koji ne može efikasno da prenosi kiseonik. Zbog karakteristične promene boje krvi ovo stanje poznato je kao bolest smeđe krvi. Riba tada može pokazivati znake nedostatka kiseonika čak i kada ga u samoj vodi ima dovoljno. Ubrzano disanje i zadržavanje pri površini zato ne moraju automatski značiti da akvarijumu nedostaje kiseonik – problem može biti u sposobnosti organizma ribe da ga iskoristi.

Problem sa škrgama i temperaturom vode

Škrge su jedan od najosetljivijih organa ribe i prve dolaze u kontakt sa štetnim materijama iz vode. Hemijska oštećenja, paraziti, bakterijske infekcije i drugi poremećaji škrga mogu smanjiti sposobnost ribe da iz vode preuzme dovoljno kiseonika. U takvim slučajevima riba može ubrzano disati, držati škržne poklopce neuobičajeno otvorenim ili se zadržavati pri površini. Mogu se pojaviti i dodatni simptomi, poput pojačanog stvaranja sluzi, promena na škrgama, smanjenog apetita, letargije ili trljanja tela o predmete u akvarijumu.

Zbog toga je važno posmatrati da li problem pogađa sve ribe ili samo jednu ili nekoliko jedinki. Ako se gotovo sve ribe istovremeno ponašaju neuobičajeno, prvo treba posumnjati na problem sa vodom ili opremom. Ako simptome pokazuje samo pojedina riba, uzrok može biti bolest, iako ovo pravilo nije apsolutno.

Visoka temperatura može dodatno pogoršati problem. Kako temperatura raste, količina kiseonika koju voda može da zadrži opada, dok se metabolizam riba istovremeno može ubrzati i povećati njihove potrebe za kiseonikom. Nagla promena temperature predstavlja dodatni stres i može narušiti normalno funkcionisanje organizma. Zato temperaturu treba održavati u rasponu koji odgovara konkretnoj vrsti ribe, a nagle promene izbegavati.

Najvažniji parametri i provere

Ako ribe iznenada počnu da se okupljaju pri površini i ubrzano dišu, potrebno je odmah proveriti da li filter, pumpa i sistem za aeraciju pravilno rade. Pojačavanje aeracije može biti važna prva mera kada postoji sumnja na nedostatak kiseonika.

Istovremeno treba izmeriti temperaturu, pH vrednost, amonijak i nitrite, a po mogućnosti i koncentraciju rastvorenog kiseonika. U zavisnosti od rezultata, može biti potrebna odgovarajuća delimična zamena vode kvalitetnom, prethodno pripremljenom i dehlorinisanom vodom slične temperature.

Kod trovanja nitritima hloridni joni mogu smanjiti ulazak nitrita preko škrga, zbog čega se u određenim akvatičnim sistemima koristi natrijum-hlorid. Međutim, potrebna količina zavisi od koncentracije nitrita, hemijskog sastava vode i vrste ribe, pa dodavanje soli ne treba primenjivati nasumično kao univerzalno rešenje.

Ako su parametri vode odgovarajući, a riba i dalje ubrzano diše ili se zadržava pri površini, potrebno je razmotriti bolesti i oštećenja škrga i potražiti savet veterinara koji se bavi ribama.

Boravak ribe pri površini, dakle, nije bolest sam po sebi, već simptom koji može imati više uzroka. Nedostatak kiseonika jeste jedan od najčešćih, ali sličnu kliničku sliku mogu izazvati povišeni nitriti, amonijak, visoka temperatura i oboljenja škrga.

Upravo zbog toga nije dovoljno samo pojačati aeraciju i čekati da problem prođe. Pravovremena provera kvaliteta vode, funkcionisanja opreme i zdravstvenog stanja riba može pomoći da se uzrok brzo otkrije i spreče ozbiljne posledice ili uginuće.

(Telegraf.rs/Merck Veterinary Manual)