Mačka zna svoje ime, ali vas ignoriše? Nauka konačno ima objašnjenje za ovo "nevaspitano" ponašanje

Svaki vlasnik mačke barem jednom je doživeo ovu situaciju: izgovori ime životinje, a ona ga pogleda, pomeri uši ili mahne repom i nastavi da radi ono što je radila i pre toga. U takvim trenucima svako pomisli da ga mačka jednostavno ignoriše ili da uopšte ne zna kako se zove. Međutim, stručnjaci tvrde da je istina mnogo zanimljivija. Istraživanja i veterinarski bihejvioristi smatraju da mačke prepoznaju svoja imena. One mogu da razlikuju svoje ime od drugih reči, pa čak i od imena drugih kućnih ljubimaca u domaćinstvu. Problem nije u tome što ne čuju ili ne razumeju vlasnika, već u tome što ne osećaju potrebu da reaguju na način na koji se očekuje od pasa.

Za razliku od ljudi, mačke ne doživljavaju ime kao lični identitet. One ga prepoznaju kao specifičan zvuk koji povezuju sa određenim iskustvima. Kada mačka više puta čuje svoje ime pre obroka, tokom igre, maženja ili dobijanja poslastice, počinje da ga povezuje sa nečim prijatnim. Upravo zahvaljujući takvim ponavljanjima uči da razlikuje svoje ime od drugih reči koje svakodnevno čuje.

Preporučujemo

Stručnjaci navode da mačke ne uče reči na isti način kao ljudi. Umesto značenja, one obraćaju pažnju na obrasce zvuka, ton glasa i situacije u kojima određene reči čuju. Zato će mnoge mačke reagovati ne samo na svoje ime već i na reči poput „hrana“, „poslastica“ ili zvuk otvaranja omiljene konzerve. Njihova sposobnost prepoznavanja glasova dodatno objašnjava zašto ponekad reaguju samo na određene osobe. Mačke mogu da prepoznaju i pamte karakteristične obrasce glasa svojih vlasnika, pa će neke od njih mnogo spremnije odgovoriti na poziv osobe sa kojom provode najviše vremena nego na glas gosta ili nekog člana porodice kojeg ređe viđaju.

Ako vam se čini da vas mačka čuje, ali ne dolazi kada je pozovete, verovatno ste u pravu. To ne znači da nije prepoznala svoje ime. Mnoge mačke pokazuju da su ga čule veoma suptilnim signalima: one mogu pomeriti uši prema izvoru zvuka, okrenuti glavu, trepnuti ili kratko podići rep. Takve reakcije često prođu neprimećeno jer vlasnici očekuju ponašanje slično psećem – da ljubimac odmah potrči prema njima.

Jedan od razloga zbog kojih mačke ponekad ignorišu pozive jeste njihova prirodna nezavisnost. Tokom evolucije nisu razvile istu vrstu saradnje sa ljudima kakvu su razvili psi. Dok su psi vekovima selekcionisani za rad uz čoveka i izvršavanje zadataka, mačke su zadržale mnogo samostalniji način ponašanja. Zbog toga često procenjuju da li im se isplati da odgovore na poziv. Ako ne vide jasnu korist, jednostavno mogu odlučiti da nastave sa svojim aktivnostima.

Dobra vest je da mačke mogu naučiti da češće reaguju na svoje ime. Stručnjaci preporučuju korišćenje pozitivnog potkrepljenja. Kada mačka pogleda vlasnika ili priđe nakon što čuje svoje ime, treba je nagraditi poslasticom, igrom ili pažnjom. Na taj način ime postaje signal koji vodi ka prijatnom iskustvu. S vremenom mnoge mačke počinju brže i pouzdanije da odgovaraju na poziv.

Važno je i da se ime ne koristi isključivo kada je mačka uradila nešto nepoželjno. Ako ljubimac svoje ime stalno povezuje sa grdnjom ili neprijatnim situacijama, manja je verovatnoća da će na njega reagovati pozitivno. Mnogo bolje rezultate daju kratki i prijatni trenuci tokom kojih mačka svoje ime povezuje sa nečim što voli.

Dakle, kada sledeći put pozovete svoju mačku, a ona vas samo pogleda i nastavi da drema na omiljenom mestu, nemojte odmah zaključiti da vas ignoriše zato što ne zna svoje ime. Nauka pokazuje da ga verovatno veoma dobro prepoznaje. Razlika je samo u tome što mačke, za razliku od pasa, često smatraju da odgovor na poziv treba da bude njihova odluka, a ne obaveza. Upravo ta kombinacija inteligencije, samostalnosti i pomalo misteriozne prirode čini ih toliko posebnim ljubimcima.

(Telegraf.rs/PetMD)