Mačke imitiraju plač bebe da privuku pažnju: Otkriveno čak 100 zvukova kojima nas "varaju"

Mačke se često doživljavaju kao tihe i pomalo tajanstvene životinje, ali njihova komunikacija je mnogo složenija nego što se na prvi pogled čini. Iza jednostavnog „mjau“ krije se čitav spektar zvukova kojima mačke izražavaju raspoloženje, potrebe i reakcije na okolinu. Smatra se da mačke mogu proizvesti više od stotinu različitih vokalizacija, odnosno glasova koji se razlikuju po visini tona, dužini trajanja, intenzitetu i ritmu. Upravo te nijanse čine mačju komunikaciju izuzetno bogatom i prilagodljivom.

Jedan od najpoznatijih zvukova koje mačke koriste jeste mjaukanje. Odrasle mačke ovaj zvuk retko koriste u međusobnoj komunikaciji. Mjaukanje je prvenstveno namenjeno ljudima. Mačići ga koriste da bi dozvali majku, a mnoge odrasle mačke zadržavaju taj obrazac i kasnije u životu. Mjaukanjem mačka privlači pažnju vlasnika, traži hranu, želi da izađe napolje ili jednostavno pokušava da uspostavi kontakt. Svaka mačka može razviti sopstvene varijacije mjaukanja, pa vlasnici često nauče da razlikuju kada ljubimac traži hranu, kada želi igru, a kada samo traži pažnju.

Preporučujemo

Predenje je još jedan karakterističan zvuk koji mačke proizvode i najčešće se povezuje sa zadovoljstvom i osećajem sigurnosti, na primer kada mačka leži pored vlasnika ili uživa u maženju. Međutim, predenje nije uvek znak potpunog zadovoljstva. Mačke ponekad predu i kada su uznemirene, povređene ili pod stresom. Smatra se da vibracije koje nastaju tokom predenja mogu imati umirujući efekat i da pomažu mački da se smiri u neprijatnim situacijama.

Posebno su zanimljivi kratki, brzi zvuci koje mačke često ispuštaju dok posmatraju ptice ili insekte. U takvim situacijama mačka sedi pored prozora i prati plen brzim pokretima očiju, dok iz grla izlaze kratki, brzi zvuci. Ova vokalizacija povezana je sa lovačkim instinktom i uzbuđenjem koje mačka oseća dok posmatra potencijalni plen.

Mačke koriste i takozvani „trill“, blagi zvuk koji podseća na kombinaciju predenja i mijaukanja. Ovaj zvuk se često čuje kada mačka pozdravlja vlasnika ili pokušava da ga podstakne da je prati. Majke ga često koriste i kada dozivaju mačiće. Takva vokalizacija obično ima prijateljski i umirujući ton.

U situacijama kada se mačka oseća ugroženo ili želi da upozori drugu životinju, pojavljuju se zvuci poput šištanja, frktanja i režanja. Ovi zvukovi imaju jasnu funkciju upozorenja i signaliziraju da mačka želi da zadrži distancu. U takvim trenucima vokalizacija je često praćena promenom držanja tela, povijenim leđima, nakostrešenom dlakom i spuštenim ušima.

Zanimljivo je i to što mačke mogu prilagođavati svoje glasove ljudima. Neka istraživanja pokazuju da mačke mogu menjati visinu i tonalitet mijaukanja kako bi privukle pažnju vlasnika. U određenim situacijama zvuk koji proizvode može sadržati frekvencije koje podsećaju na plač bebe, što ljudi instinktivno teže ignorišu. Na taj način mačka povećava šansu da dobije reakciju od čoveka.

Ipak, glasovi su samo jedan deo mačje komunikacije. Mačke istovremeno koriste i govor tela. Položaj repa, ušiju, očiju i brkova može preneti jednako važnu poruku kao i sam zvuk. Kada se posmatraju zajedno, vokalizacije i govor tela čine složen sistem komunikacije koji omogućava mački da jasno izrazi svoje stanje i namere.

Bogata paleta zvukova koje mačke koriste pokazuje koliko je njihov način komunikacije raznovrstan. Ono što ljudima može delovati kao jednostavno mjaukanje zapravo je deo mnogo šireg sistema signala. Razumevanje tih zvukova pomaže vlasnicima da bolje prepoznaju potrebe svog ljubimca i da razviju dublju vezu sa životinjom koja, iako često deluje tiho i suzdržano, ima izuzetno bogat način izražavanja.

(Telegraf.rs/IAMS)