Njegovo crveno lice znak je da puca od zdravlja: Ćelavi vakari, majmun koji beži od ljudi i hoda na dve noge

Na prvi pogled liči na stvorenje iz ružnog sna: ipak, ćelavi vakari je jedna od četiri vrste malih majmuna koji žive samo u zapadnom Amazonu, u šumama Brazila i Perua: on je najupečatljiviji predstavnik vrste i prepoznaje se po dugom crvenkastom čupavom kaputu i ​​jarkocrvenoj glavi i licu bez dlake, piše Factanimal.

U prašumi, vakari živi u blizini izvora vode, na ivici reke koja obezbeđuje obilje zaliha njegove omiljene hrane. Vakari se brzo kreće po drveću, a ako tlo u šumi nije poplavljeno, trči po njemu u potrazi za voćem, gusenicama, semenjem i plodovima. Potrebne su mu velike količine voća, cveća i nektara da bi preživeo. Kada ne traži hranu, ćelavi vakari - težak oko 3 kg -  potrbuške leži na udobnoj grani.

Životni vek vakarija je 18 godina u divljini i 30 godina u zarobljeništvu. Predatori koji ga love su ptice grabljivice i zmije, a status njegove vrste je ranjiv. Vakari se često "muva" u prebivalištima drugih primata što mu daje dodatnu zaštitu od predatora. On je veoma inteligentan majmun, miroljubiv i izlazi iz čopora u koji se potom vraća bez problema. U čoporima postoji blaga dominacija starijih članova koji određuju vreme i mesta hranjenja. Vakarijima je važno da razumeju i tumače ponašanje drugih pojedinaca kako bi osigurali harmonične odnose.

Vakari često menjaju staništa i preferiraju područja udaljena od ljudskih zajednica. Ženke vakarija rađaju samo jedno mladunče, ali ne svake godine.

Tipična osobina vakarija je grimizno crveno lice čija boja nastaje usled nedostatka pigmenata kože i veće koncentracije kapilara ispod tkiva lica. Intenzitet crvenila određen je sveukupnim zdravljem pojedinca, pa samo zdravi i jaki vakari imaju jarkocrvenu boju. Bledo lice najčešće je znak bolesti kao što je malarija koja je rasprostranjena u njihovom staništu.

Crvenilo lica igra ulogu i u selekciji partnera, jer je crvenilo ženskog lica u korelaciji sa njenim nivoom estrogena, a kod muškaraca sa nivoom testosterona.

Vakari ima najkraći rep od svih majmuna koji žive na Američkom kontinentu. Za razliku od većine drugih vrsta majmuna, ćelavi vakari ne koristi rep da bi se pomoću njega kretao kroz šumu. Repom dugim oko 15 cm vakari samo maše, isključivo kad je uzbuđen.

Postoje 4 podvrste ćelavog vakarija i svaka je prepoznatljiva po drugačijoj dugoj dlaci, u rasponu od plave, crvene, zlatne do narandžaste. Gusto krzno pomaže ovim majmunima u zaštiti od ujeda insekata i održava ih suvim tokom obilnih padavina.

Ćelavi vakari hoda na sve četiri ili na dve noge. Kad hoda ili trči ili pak putuje kroz drveće, on to radi na sve četiri noge, ali dok je na čvrstom tlu, on skače ili hoda na dve noge, kao čoek.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.