Može li riba da se udavi u vodi: Odgovor na ovo pitanje neočekivan, nateraće vas da se ozbiljno zamislite

Može li riba da se udavi, da li druge vrste životinja koje žive pod vodom ponekad imaju probleme sa disanjem i može li bilo šta na nekom vodenom dnu poći naopako?

S obzirom na to da ribe žive i dišu pod vodom, pomisao na njihovo davljenje izgleda kao šala, ali odgovor koji sledi nije tako šaljiv kao što biste očekivali.

Preporučujemo

Može li riba da se udavi

Kako tvrdi Discoverwildlife, davljenje je "smrt utapanjem u tečnosti" i prema ovom objašnjenju riba se ne može udaviti. Međutim, riba može da se uguši kad slatka voda ne sadrži dovoljno rastvorenog kiseonika, bilo kao rezultat eutrofikacije (višak hranljivih materija) ili zbog suše.

Mnoge ribe moraju stalno da plivaju kako bi voda uvek tekla pored njihovih škrga. Ajkule ne mogu da prežive kada ih nakon što im odstrane peraje bace nazad u more, jer bez peraja ne mogu da plivaju i zato će se ugušiti. Neke ribe, međutim, mogu da pumpaju vodu kroz usta i preko škrga, što znači da izvesno vreme ne moraju da plivaju.

Ribe se mogu ugušiti ako im se škrge oštete opremom za pecanje, na primer, ili u borbi sa grabljivcem. I bolest može biti faktor gušenja ribe, jer se bakterije mogu vezati za škrge, blokirajući ih u filtriranju kiseonika.

Foto: Shutterstock/SergioRocha

Može li riba da diše van vode

Ako se riba nađe van vode, škrge joj se slepljuju i smanjuju prostor za razmenu gasa što na kraju dovodi do gušenja. Neke ribe mogu da prežive van vode duže od drugih: južnoamerička arapaima je najveća slatkovodna riba na svetu koja poraste oko 3 metra. Ona ima veoma male škrge, a modifikovani riblji mehur omogućava joj da uzima kiseonik iz vazduha. Kao takva, arapaima može da preživi van vode do 24 sata.

Postoji riba koja može da udiše vazduh: to je plućna riba. Prvi put pojavila se pre oko 400 miliona godina, a danas postoji šest živih vrsta koje žive u rekama i jezerima u Africi, Australiji i Južnoj Americi. Ove ribe izlaze na površinu da dišu, uvlačeći vazduh u svoja primitivna pluća koja su adaptacija ribljeg mehura. Ova anatomija im omogućava da prežive tokom perioda suše, kada se zakopaju u blato.

Morski sisari i gmizavci kao što su kitovi i kornjače dišu kao i ljudi tako što izlaze na površinu i udišu vazduh. Oni zadržavaju dah mnogo duže: najduži zabeleženi period u kome kit nije uzimao vazduh 138 minuta, i to kod Kuvijerovog kljunastog kita, pokazalo je istraživanje iz 2014. godine.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.