Upoznajte sablasne životinje koje su nazvane po duhovima: Nećete poverovati, ali jedna od njih se zove Kasper

Foto: Shutterstock/Rudmer Zwerver

Možda će vas iznenaditi saznanje da je svet pun duhova, ali ne pokojnika koji se zadržavaju u ovom svetu dugo nakon što njihova tela nestanu, već je to grupa bledih, puzajućih, stidljivih životinjskih vrsta nazvanih po neuhvatljivim fantomima koji opsedaju našu maštu. Budući da se u mnogim zemljama sutra obeležava Dan svih svetih, donosimo listu čudesnih stvorenja koja žive u manje poznatom i vidljivom svetu prirode, piše Sciencealert.

Slepi miš duh (Macroderma gigas)

Foto: Shutterstock/Nathan D Litjens

Preporučujemo

Slepi miš duh je najveća vrsta mikro vrste australijskog slepog miša i jedini slepi miš mesojed na ovom kontinentu. Živi u pećinama i starim rudarskim oknima, i izlazi noću da lovi insekte, žabe, male gmizavce, ptice, pa čak i druge vrste slepih miševa kojima melje kosti svojim moćnim vilicama. Ove blede, sablasne životinje deluju zastrašujuće, ali njihova mala tela su jedva veća od ljudskog dlana. Trenutno se smatraju ugroženom vrstom, jer se njihova staništa gube i degradiraju zbog rudarskih aktivnosti.

Rak duh (Ocypodinae)

Foto: Shutterstock/Marek Mierzejewski

Rakovi duhovi su prilično uobičajene životinjice koje se viđaju na plažama u tropskim i suptropskim geografskim predelima i kreću se toliko brzo da biste lako mogli da ih izgubite iz vida ako trepnete. Obično su blede boje što ih čini teško uočljivim na pesku, aktivni su noću i pojavljuju se izneneda kako i nestaju - baš kao duhovi. Rakovi duhovi imaju duge, istaknute "stabljike" za oči, grebuckaju i prave zvuke svojim kandžicama, pa čak i škrguću zubićima u stomaku kako bi režali na svoje neprijatelje. Neki čak mogu da promene boju da bi optimizovali svoje kamuflažne sposobnosti. Sa tako sjajnim "alatkama" za preživljavanje, nije ni čudo što priroda želi da nastavi da pravi rakove duhove.

Ajkula duh (Chimaeriformes)

Foto: Shuttterstock/Heine Jensen

Mnoga čudna, tiha bića obitavaju u hladnim, mračnim okeanskim dubinama, a među najčudnijim od svih su ajkule duhovi. One zapravo nisu ajkule već vrsta himera, red hrskavičastih riba koje su blisko povezane sa ajkulama i ražama. One žive u dubokim vodama širom sveta osim u polarnim oblastima. Izgledaju prilično sablasno, sa žlebovima i tačkama preko njuške i lica koja izgledaju kao ožiljci od rezova. Ovi žlebovi i tačke na glavi čine deo senzornog sistema himere, jer samo pomoću njih mogu da osete plen i da saznaju kuda plivaju, budući da žive u dubinama okeana u koje sunčeva svetlost nikad ne prodre. Ajkula duh je gotovo neuhvatljiva morska životinja.

Moljac duh (Hepialus humuli)

Foto: Shutterstock/Henrik Larsson

1:34

0:29

Postoji čitav niz moljaca koje ljudi zovu "duhovima", ali jedini pravi moljac duh je Hepialus humuli koji naseljava gotovo čitavu Evropu. Mužjaci ove vrste su sablasno beli, ženke imaju delikatne zlatne šare. Beli moljci, u mitu i folkloru, često se povezuju sa dušama pokojnika. Kad dođe vreme za privlačenje partnera, mužjaci se okupljaju kako bi izveli zavodljiv ples: oni mašu krilima i lebde gore-dole, sve vreme emitujući smrdljive feromone koji se sviđaju ženkama (ali samo moljcima),

Žaba duh (Heleophrynidae)

Foto: Shutterstock/Rudmer Zwerver

Na prvi pogled, nema ničeg posebno sablasnog u žabama duhovima koje pripadaju porodici Heleophrynidae, poreklom iz Južne Afrike. Nije čak ni jasno zašto se o njima govori kao o žabama duhovima; neki kažu da je to zato što se pojavljuju u skeletima drugih bića, ali to niko ne zna sa sigurnošću. Ono što se pouzdano zna je da su one najstarija poznata grupa podreda Neobatrachia žaba koje veći deo života provode u vodama brzih potoka, držeći se za stene velikim prstima. One izlaze da se pare kada je Mesec pun, kao i druge vrste vodozemaca.

Hobotnica duh (Kasper)

Ova slatka mala hobotnica je toliko retka da još nema ni zvanično ime. Otkrivena je u vodama ponornicama 2016. godine, ispod dubine od 4.000 metara, a pošto nikada nije uzet nijedan njen primerak, naučnici nisu mogli da identifikuju kom delu porodičnog stabla hobotnice pripada. Neformalno je nazvana Kasper, jer je slatka, bela i prozirna kao najpoznatiji mali duh Kasper. O ovoj mini hobotnici se zna da polaže jaja na stabljike mrtvih morskih sunđera koji rastu na dnu okeana i omotava se oko budućih beba da bi ih zaštitila dok se inkubiraju. Ovo je normalno za hobotnice: majke će bukvalno umreti da bi zaštitile svoja jajašca. One tiho i mirno umiru od gladi da bi bebama obezbedile najbolju šansu za preživljavanje.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.