Vreme čitanja: oko 3 min.
Da li su jednorozi (bili) stvarni? Nauka kaže da su samo plod mašte, ali evo dokaza da su ipak među nama
Vreme čitanja: oko 3 min.
Njihove suze i krv bili su cenjeni lekovi, a prah od roga smatran je najboljim protivotrovom. Iako su ih "viđali" i "snimali", a dokaza o njima nema, biolozi kažu da im "rođaci" žive u moru, a jedan je nađen i u Italiji
Da li su jednorozi stvarni? Jesu li postojali, da li i danas žive među nama ili su samo plod mašte?
Tokom istorije, jednorozi su se pojavljivali u mnogim pričama iz istočne i zapadne mitologije. Ali, da li su jednorozi stvarni i jsu li ikada postojali izvan ljudske mašte? Iako nema dokaza o njihovom postojanju, zahvaljujući nekim događajima nastali su mitovi o ovim prelepim stvorenjima.
Šta je jednorog?
Jednorog je životinja, najčešće beli konj sa rogom koji raste iz njegovog čela. Ponekad se pojavljuje kao jelen, magarac ili koza sa rogom koji je dugačak i ravan, obeležen spiralnim prugama po dužini.
Jednorozi su navodno bili obdareni mnogim magičnim osobinama: njihove suze i krv bili su cenjeni lekovi, a rog usitnjen u prah smatrao se najboljim protivotrovom.
Jednoroga nije bilo moguće uhvatiti, a mit kaže da su ga mogle pripitomiti samo mlade devojke. Oni su simbol svireposti, slobode, moći i brzine i pojavljuju se na mnogim grbovima i amblemima.
Jednorozi u Bibliji
Iako moderni prevodi ne spominju jednoroga, on se navodi u nekoliko citata u verziji Biblije kralja Džejmsa, koja je prvobitno objavljena 1611. godine.
Većina naučnika pretpostavlja da je reč o lošem prevodu i da reč "jednorog" može da se odnosi na nosoroga. Neki naučnici veruju da hebrejska reč "re'em", koja je prevedena kao "jednorog", zapravo aludira na divljeg bika.
Fosilni ostaci jednoroga
Nema fosilnih ostataka koji mogu da se pripišu jednorogu. Ipak, to nije sprečilo ljude da tragaju za ostacima ovog stvorenja. Jedan od glavnih likova u knjizi "Izuzetna stvorenja" spisateljice Trejsi Ševalije zasnovan je na životu engleske paleontološkinje Meri Ening koja je sakupljala fosile, ali nije razumela šta predstavljaju. Smatralo se da su fosili nekih glavonožaca ostaci jednoroga, a pronađene su i uvijene školjke koje su navodno bile rogovi jednoroga. Otkriveno je i nekoliko tobožnjih skeleta jednoroga, ali svi su proglašeni lažnim. U 17. veku, nemački naučnik i pronalazač Oto fon Gerike napravio je lažni skelet jednoroga pomoću kostiju koje je pronašao u jednoj pećini.
Ne postoje dokazi postojanja jednoroga
Mnogi ljudi tvrde da su lično videli jednoroge. Godine 1991, austrijski prirodnjak Antal Festetiks rekao je da je video jednoroga dok je jahao na planini Harc, iako nije ponudio nikakav dokaz o tom susretu. A 2010. godine, Naučni centar Ontarija u Torontu podelio je snimak jednoroga koji je proglašen lažnim. Na snimku, hod navodnog jednoroga deluje ukočeno dok hoda, za razliku od usklađenih koraka konja.
Jednorog kao hibrid
Moguće je u uzgoju domaćih životinja "manipulisati" izraštajima na glavama goveda i koza - a verovatno i drugih rogatih životinja - tako da se oni međusobno uvijaju i stvore izraslinu sličnu onoj na glavi jednoroga. Dokaz tome je prato jednorog, jelen sa jednim rogom u sredini glave, primećen u Italiji 2008. godine. Iako su ovo retke pojave u svetu životinja, moguće je da su bile inspiracija za nastanak mita.
Jednorog iz mora
Narval — ili Monodon monoceros (kit sa jednim zubom) - na čelu ima nešto što izgleda kao dugačak rog. Zapravo, reč je o zubu viri kroz otvor u gornjoj usni ovog stvorenja. To nikako ne može da bude rog, a naučnicima nije sasvim jasno čemu služi ova kljova.
Prodavanje "magle" u vidu praha od roga
Apoteke su do 18. veka prodavale prah jednoroga koji je smatran lekom za mnoge bolesti. Mali broj ljudi mogao je da priušti ovaj skupoceni medikamen. Nikolas Kalpeper, engleski botaničar iz 17. veka, kaže da je za pravljenje lekovitog praha od roga jednoroga bilo potrebno nekoliko sastojaka: osim roga, još i biseri, slonovača i žitarice koje su tada mogli da nabave samo najbogatiji ljudi. Londonske apoteke prodavale su prah od roga jednoroga do 1741. godine.
(Telegraf.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Sedma specijalizovana izložba belgijskih ovčara u Beogradu
Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.