Da li životinje mogu da osete i pokažu "šadenfrojde"?

Mogu li životinje da osete "šadenfrojde" i znate li uopšte šta je to? Zadovoljstvo zbog tuđe patnje, stručno "šadenfrojde" (schadenfreude) ili zluradost je složena je emocija koju, kako tvrde istraživači, životinje mogu da pokažu, ali ne i da osete.

Godine 2023. afrički sivi papagaj po imenu Džek postao je viralan nakon što je počeo da imitira kašalj oca svog vlasnika, koji je imao poteškoće sa disanjem usled ozbiljne hronične opstruktivne bolesti pluća. Ipak, Džek nije postao poznat samo zbog oponašanja kašljanja: činilo se da on istinski uživa u patnji čoveka koga je navodno mrzeo. Papagaj kao da je doživljavao emociju koju ljudi zovu "šadenfrojde" – zadovoljstvo zbog tuđe patnje. Ovaj izraz, koji se sa nemačkog doslovno prevodi kao „radost zbog tuđe štete”, označava osećanje koje se javlja kada kolega rival dobije otkaz ili kada recimo omraženom komšiji ukradu paket.

Preporučujemo

Kada mačka deluje "srećno" dok posmatra čoveka koji se povredio, ili kada se konj "kezi" osobi koja je stala u izmet, to ponašanje takođe se tumači kao "šadenfrojde".

Mogu li životinje zaista da osete ovu složenu emociju i da nam se rugaju?

Prema mišljenju istraživača koji proučavaju ponašanje i inteligenciju životinja, one verovatno ne osećaju "šadenfrojde", mada nisu vršene zvanične analize o toj temi, što je delom posledica ograničenja metodologije u proučavanju životinja.

Osim podele emocija kod životinja na pozitivne i negativne koje se ne pokazuju rečima već ponašanjem, teško je prepoznati o kojoj je tačno emociji reč. Pas može biti srećan, ali može biti i jednostavno zainteresovan za nešto, pa se ne može prepoznati koja emocija je u pitanju.

Istraživači ponašanja životinja nastoje da izbegnu antropomorfizaciju (pripisivanje ljudskih osobina životinjama) ukoliko za to nema dokaza. Kada, na primer, mačka ili pas teše čoveka koji tuguje, moguće je da je to ponašanje prethodno bilo utvrđeno nagrađivanjem životinje poslasticama ili maženjem i da nije reč o iskrenom izlivu saosećanja. Slično tome, papagaj Džek je imitirao kašljanje vlasnkovog oca samo da bi privukao pažnju.

Da bi istinski doživela složenu emociju poput "šadenfrojdea" (zluradosti), životinja mora da razume sopstvena i tuđa emocionalna stanja. Psi možda poseduju određenu sposobnost da drugim jedinkama pripišu mentalna stanja poput emocija, misli, uverenja i namera, ali se to dešava samo u specifičnim okolnostima i na prilično rudimentaran način. Stoga je izuzetno malo verovatno da životinje mogu da dožive "šadenfrojde" na način na koji to doživljavaju ljudi.

Dejvid Stalman, istraživač ponašanja životinja sa Univerziteta Meri Vašington, složio se da je takav emocionalni kapacitet kod životinja malo verovatan. Naveo je da životinje, po svemu sudeći, nemaju sposobnost da prepoznaju sopstvena emocionalna stanja, mada je napomenuo da se s tim ne slažu svi istraživači ponašanja životinja.

U hijerarhijski organizovanim grupama patnja jedne životinje donosi korist drugoj i dovodi je do stanja koje podseća na sreću, ali tu nema nimalo zlobe. Ta vrsta "makijavelističkog ponašanja" svojstvena je isključivo ljudima, tvrde naučnici. Istraživanja nekih vrsta iz porodice vrana pružila su dokaze o prepoznavanju emocija i osećaju za pravičnost. Međutim, kada je reč o subjektivnoj emociji kao što je zluradost, za nju jednostavno nema nikakvog naučnog pokrića.

(Telegraf.rs/Livescience)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.