Da li biste u slučaju teške gladi pojeli okopnika? Ne pomišljajte na to, može vam preneti jezivu bolest

Bez obzira na to gde mu je prebivalište, čak i ako živi na zaštićenom području, oklopnik (ili armadilo) je životinja koja često strada na prometnim putevima. Zato danas, 13. avgusta, obeležavamo Međunarodni dan oklopnika kako bismo podigli svest o potrebi zaštite ove vrste koja trpi posledice ljudskog napretka.

Da li znate da „armadilo“ na španskom znači „mali oklopljeni“ i da se njegov oklop sastoji od koštanih ploča prekrivenih keratinom? Postoji oko 20 vrsta oklopnika i sve one potiču od južnoameričkih predaka. Oklopnici su raznovrsni po veličini, ponašanju i staništu, ali su činjenice o njima poprilično nepoznate velikom broju ljudi. IUCN smatra dve vrste oklopnika ranjivim, a pet gotovo ugroženim; za pet vrsta nema dovoljno podataka, pa su i one verovatno ugrožene. Kako piše Treehugger, 2016. godine naučnici su podelili velikog dugonosog armadila na tri odvojene vrste.

Evo nekoliko zanimljivosti o oklopniku.

* Oklopnik sa devet pruga (Dasypus novemcinctus) uvek rađa identične mladunce nastale razdvajanjem jednog oplođenog jajeta. Kada se uplaši, devetoprugi oklopnik može da skoči od 90 do čak 120 cm uvis.

* Smatralo se da su brazilski oklopnici sa tri pruge izumrli do 1988. godine, ali su istraživači pronašli raštrkane, male populacije ovog sisara koje pripadaju rodu Lazar. Troprsti oklopnik je ranjiva vrsta i smatra se ugroženim u Brazilu.

* Oklopnik je noćna životinja koja spava do 16 sati dnevno. Noću on traži hranu, jede, pari se i kopa. Oklopnik retko deli svoju jazbinu sa drugim oklopnicima, ali ponudi "gostoprimstvo" kornjačama, zmijama i pacovima.

* Oklopnik je jedina životinja koja širi lepru: bakterija koja uzrokuje bolest opstaje zbog niske telesne temperature oklopnika koji je njen nosilac. Veruje se da su oklopnici dobili Hansenovu bolest od istraživača iz 15. veka. Ljudi se zaraze leprom koju prenose armadilosi loveći ih ili jedući njihovo meso, a u nekim slučajevima zaraza se desi udisanjem spora izmeta oklopnika.

* Samo dve vrste oklopnika – brazilski i južni troprsti – mogu da se sklupčaju u loptu i kotrljaju. Sve ostale vrste imaju previše ploča, što onemogućava ovaj nivo fleksibilnosti.

* Džinovski oklopnik je najveći predstavnik ove vrste i teži od 20 do 59 kilograma u divljini. U zatočeništvu ima težinu od oko 80 kilograma. Dužina mu je skoro 1,9 metara, uključujući rep, a njegove srednje prednje kandže duge su čak 20 centimetara! IUCN navodi džinovskog armadila kao ranjivu vrstu, a njegove glavne pretnje su lov zbog mesa i gubitak staništa.

* Ružičasti vilinski oklopnik je najmanja vrsta. Ima roze oklop, a dugačak je između 10 i 15 centimetara i težak oko 100 grama. Pored oklopa na leđima, ima vertikalnu ploču na zadnjem delu tela koju koristi za zatrpavanje jazbina. Živi u peščanim ravnicama i žbunastim travnjacima centralne Argentine i skoro je ugrožena vrsta zbog gubitka staništa, dok je popularnost životinje na društvenim mrežama dovela do njihovog hvatanja da bi bili kućni ljubimci, ali u toj situaciji većina njih ugine u roku od osam dana.

* Vrišteći dlakavi oklopnik (Chaetophractus vellerosus) ima više od oklopa kao odbranu: svoja jaka pluća. Kad god oseti pretnju, ispušta izuzetno glasne zvuke slične alarmu. Lovci ga love zbog mesa i oklopa.

* Oklopi oklopnika koriste se za izradu muzičkih instrumenata. Poznati kao čarangi, ovi instrumenti sa 10 žica su sastavni deo tradicionalne andske muzike u Boliviji, Čileu, Ekvadoru i Peruu. Dok su se nekada obično pravili od sušenog oklopa armadila, savremeni čarangi prave se od drveta ili tikvi. Oklopi ove životinje koriste se i za izradu karnevalskih zvečki koje se nazivaju matrake. Godine 2015. postalo je nezakonito posedovati ili prodavati matrake od oklopnikovog štita.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.