Da li biste dozvolili svom detetu da pomazi Milivoja? Novo istraživanje menja sve što znamo o ofidiofobiji

Volite izlaske i ispijanje kafe, ljubitelj ste nesvakidašnjih mesta i pritom ste roditelj koji uči svoje dete da se ne boji ničega, pa ni neobičnih kućnih ljubimaca? Ako želite da spojite sve navedeno, dobijete pet kafe Vrt 204. On nudi lepe napitke i društvene igre u divnom zelenom ambijentu gde vas čekaju ptice, kunići, egzotični gušteri i Milivoje, loptasti piton koji će se, po vašoj želji, iz ruku osoblja preseliti u vaš zagrljaj. A da li biste dopustili svom malom nasledniku, koji uvek i svuda ide sa vama, da pomazi Milivoja, ili biste ipak razmislili pre nego što male ruke dohvate neobičnog, hladnog ljubimca? Naučnici kažu da ne treba da brinete, jer se bebe ne boje zmija i opušteno se igraju s njima. Nedavno istraživanje ukazalo je na to da je netačno da se ljudi rađaju sa urođenim strahom od zmija i da mala deca nemaju prirodan strah od ovih gmizavaca.

Preporučujemo

U studiji objavljenoj u emisiji „Ljudsko telo: Otkrivene tajne vašeg života“ na BBC Two, bebe su pokazale radoznalost, a ne strah, kada su se našle u prostoru za igru sa zmijama, što potvrđuje da su takvi strahovi stečeni, a ne urođeni.

Studija Univerziteta u Virdžiniji otkrila je da su 11-mesečne bebe pokazale interesovanje i pažnju kad su gledale slike zmija koje su bile uparene sa uplašenim glasovima, što ukazuje da emocionalni kontekst igra značajnu ulogu u razvoju straha. Istraživanja ukazuju na to da su strahovi uglavnom naučena ponašanja, oblikovana posmatranjem reakcija drugih osoba. Bebe se ne plaše zmija po prirodi, već prihvataju znake i reakcije od svojih staratelja, odnosno roditelja. Ako roditelj ili staratelj pokazuje da ga muči ofidiofobija ili strah u blizini zmija, beba može razviti sličnu fobiju. Međutim, bez izlaganja negativnim reakcijama, bebe prilaze zmijama sa radoznalošću, a ne sa strahom, što ukazuje na to da je strah više proizvod okruženja i posmatranja nego instinkta.

Ovi nalazi ukazuju na to da na dečje strahove značajno utiču njihova okolina i reakcije roditelja. U regijama gde su susreti sa opasnim životinjama češći, usađivanje zdravog nivoa opreza je od suštinskog značaja. Međutim, svi oni koji imaju jake fobije mogu sprečiti prenošenje strahova tako što će ublažiti reakcije u blizini dece. Razumevanje da se reakcije na strah uče otvara puteve za rane intervencije i obrazovanje, potencijalno smanjujući prevalenciju određenih fobija kod budućih generacija.

(Telegraf.rs/Ndtv/

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.