"Udomili smo Barnabija da kod nas ugine": Istinita priča o haskiju koga su usvojitelji vratili u život

Barnabi je petnaestogodišnji haski koji je udomljen u "hospis" nakon što ga je vlasnik napustio, jer je previše spavao i otežano hodao. Umesto da ugine, Barnabi je u novom domu povratio energiju, dobio plišanu igračku i postao aktivan, voljeni kućni prijatelj, dokazujući da mu je istinska ljubav pomogla da se vrati u život. Barnabi je u starom domu bio letargičan i imao je probleme sa kretanjem. Nakon što je došao u novi dom, shvatio je da ima sigurnost, a briga i ljubav koje su mu pružili novi vlasnici uticale su na Barnabijev oporavak, jer su se Barnabijevo zdravlje i duh dramatično poboljšali za samo tri nedelje. Sada, 15-godišnji haski krade hranu, trči po dvorištu i stalno nosi sa sobom omiljenu plišanu igračku.

Barnabijeva priča je viralni primer prednosti udomljavanja starijih pasa koja ističe da je ljubimcima seniorima često potrebno samo prijateljsko okruženje da bi se povratili u normalan život.

Preporučujemo

Ovo je originalna priča o haskiju Barnabiju.

"Usvojili smo Barnabija da umre. Znam da to zvuči grubo, ali to je istina. Imao je 15 godina. Stariji haski, mutnih očiju i sporog koraka. U dokumentima iz prihvatilišta pisalo je: „Hospis starateljstvo“. Njegova porodica ga je predala jer je „previše spavao“ i imao problema sa hodanjem. Mi smo se, zato, pripremili za oproštaj. Ortopedski ležajevi u svakoj sobi. Rampe umesto stepenica. Tihe noći. Blaga jutra. Mislili smo da mu pružamo mirno mesto gde će provesti poslednje nedelje svog života. Ali Barnabi je imao druge planove.

Prva nedelja: spavao je. Onim snom koji dolazi tek kada se konačno osetiš bezbedno.

Druga nedelja: shvatio je da se ne vraća. Da ovo nije privremeno. Da je ovo dom.

Treća nedelja: pronašao je plišanu igračku. Ne novu. Ne posebnu. Samo malu, iznošenu, mekanu igračku i nosio ju je svuda sa sobom.

Tada je „umirući“ haski nestao. Pas koji je „jedva hodao“ počeo je ponosno da trčkara kroz kuću, sa igračkom čvrsto stegnutom u ustima, kao trofej. Pas koji je „previše spavao“ počeo je da nas budi rano, sa igračkom u šapama, spreman za novi dan. Noću je sedeo baš ovako, držeći je blizu sebe, kao da se plaši da će nestati.

Tada smo shvatili. Barnabi nije umirao. Nije bio slab zbog godina. Bio je umoran od samoće. Od hladnih podova. Od toga što je bio ostavljen.

Sada ima 15 godina. Krade picu sa kuhinjskog pulta. Prestiže me do dvorišta. I još uvek nosi istu onu plišanu igračku, dokaz da ga je radost ponovo pronašla. Nismo uspeli u hospis starateljstvu. Ali smo uspeli u nečemu boljem. Dali smo starom haskiju razlog da se drži za život, a on nam je pokazao da ponekad ljubav ne produžava život... već ga vraća."

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.