Ministar preti, azili pucaju po šavovima: Da li će milioni uličnih pasa u Turskoj biti zbrisani s lica zemlje

Prošlog leta, u parlamentu Turske usvojen je zakon koji treba da smanji broj pasa lutalica u ovoj zemlji. Statistika je tvrdila da su psi lutalice odgovorni za 55 smrtnih slučajeva, više od 5.000 povreda i 3.500 saobraćajnih nezgoda. Kasnije tokom leta 2024. godine, novi zakon poznat kao "Zakon o masakru" obavezao je opštine u Turskoj da skupljaju pse lutalice (kojih, prema procenama, ima četiri miliona) i smeštaju ih u državne azile gde će biti podvrgnuti sterilizaciji i kastraciji, a psi sa uznapredovalim bolestima, prema navodima zakona, predstavljaju zdravstveni rizik za ljude ili se smatraju "agresivnim" i bivaju upućeni na eutanaziju.

Čak i pre nego što je zakon stupio na snagu, aktivisti za prava životinja ustali su protiv njega, jer su smatrali da će dovesti do hvatanja i ubijanja pasa (jer za njih nije bilo mesta u azilima) ili dovođenja u prenatrpana skloništa, gde bi postali neuhranjeni ili bolesni i brzo bi uginuli. U zakon su uključene i pretnje kaznama, pa čak i zatvorom za gradonačelnike opština koji ne sprovedu nove zakonske odredbe. U to vreme, glavna opoziciona Republikanska narodna partija (CHP) saopštila je da će tražiti poništenje zakona.

"Doneli ste zakon koji je moralno, savesno i pravno prekršen", rekao je Murat Emir, viši poslanik u CHP, i dodao da donosioci ovog zakona "ne mogu oprati ruke od krvi."

Hoće li zakon biti poništen

U maju je CHP ispunio svoje obećanje i podneo zahtev Ustavnom sudu Turske da se sporni zakon ukine.

"Nadali smo se da će presuda biti poništena, jer zakon ne čini ništa da se reši uzrok krize, odnosno nedostatak programa za sterilizaciju i kastraciju, neodgovorno vlasništvo kućnih ljubimaca i neadekvatni uslovi u azilima", rekao je Dilan Gul, osnivač Holly & Oli Rescue, fondacije za zbrinjavanje životinja koja sarađuje sa spasiocem pasa Mehlikom Zerenerom iz Istanbula. "Umesto toga, vlada nastavlja da sprovodi mere koje nisu zasnovane na rešenjima." Žalbeni zahtev je jednoglasno odbijen od strane suda koji tvrdi da je zakon pravno validan i da ga treba i dalje sprovoditi.

"Aktivisti za životinje i dalje pokušavaju da se izbore za promene, ali nažalost, zemlja trenutno ima veće brige", kaže Lisan Hilen, spasiteljka životinja koja upravlja organizacijom Melez Dog Rescue, povezanom sa Animal Friends of Turkey. "Od stupanja zakona na snagu, Turska je doživela velika politička previranja, posebno u poslednjih nekoliko meseci. Turski ustav i demokratija sada su pred takvim ispitom da nema mesta za dnevni red o pravima životinja."

Kakvo je stanje državnih azila

"Državni azili i prihvatilišta za životinje su preopterećeni, a prihvatilišta koja su izgrađena za četiri do pet pasa primaju 15 i više životinja", izjavila je Lisan Hilen. Ona tvrdi da su mnogi psi koje spasavaju iz državnih azila neuhranjeni, a u prihvatilištima ima previše pasa koje tokom hranjenja niko ne kontroliše i slabiji psi stalno ostaju bez obroka. Surova istina je u tome da opštine ne moraju aktivno da eliminišu pse, jer toliko njih ionako umire od gladi ili bolesti. U državnim azilima ima otprilike 90.000 mesta za pse lutalice kojih je u zemlji najmanje četiri miliona. Kako se onda može poštovati novi zakon ako se u azilima humano odnose prema psima?

"Takozvani azili su poput logora smrti, prenatrpani više nego ikad, gde psi umiru zbog gladi i zanemarivanja", tvrdi Sibel Akin, predsednica organizacije "Ljubimci u Turskoj". Ona kaže da su prihvatilišta "izmislila" nova pravila koja zabranjuju udomljavanje više od jednog psa i zahtevaju da vlasnik koji usvaja psa bude stanovnik te regije.

Koje opštine sprovode novi zakon

Iako odredbe zakona ukazuju na to da će opštine imati rok do 2028. godine da izgrade ili poboljšaju uslove u azilima, Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva podseća da su nove zakonske obaveze stupile na snagu onog dana kad je zakon donet. Čekanje do 2028. godine za sklanjanje lutalica predstavljalo bi kršenje zakona, navodi se u saopštenju.

Teško se može saznati koje opštine sprovode novi zakon zbog nedostatka transparentnosti. U februaru 2025. godine, Komitet za praćenje prava životinja i Udruženje Jašamdan Jana objavili su izveštaj o stanju opštinskih prihvatilišta za životinje širom Turske kako bi proverili kako se zakon sprovodi. Od 1.408 opština, samo 1.111 je odgovorilo, što ukazuje na nedostatak transparentnosti. Rezultati pokazuju da samo 273 opštine imaju azile, a najmanje 26 radi bez dozvole, 838 opština je potvrdilo da nemaju prihvatilišta ili je odbilo da pruži informacije o toj temi.

Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva Turske naložilo je svim pokrajinama da obezbede opštinama momentalno uklanjanje pasa sa ulica, uz pretnju kaznama za nepoštovanje zakona. Nakon smrti malog deteta koje je stradalo od strane čopora pasa lutalica u Koniji, turski ministar unutrašnjih poslova obećao je da će u potpunosti primeniti zakon kako bi uklonio milione pasa lutalica sa ulica.

"Ili će oni obaviti ovaj posao ili ću iskoristiti sva ovlašćenja koja mi zakon daje", rekao je ministar unutrašnjih poslova Ali Jerlikaja u video-poruci objavljenoj na društvenim mrežama.

Da li zakon deluje na smanjenje broja pasa lutalica

Aktivisti za zaštitu prava životinja tvrde da zakon deluje različito u zavisnosti od regiona u zemlji, pa na nekim ulicama više nema pasa, dok su druge prepune lutalica. Hvatanje uličnih pasa se nastavlja i to u ogromnim razmerama, ali skloništa su toliko puna da je nemoguće skloniti sve pse sa ulica. Psi koji i dalje borave na ulicama suočavaju se sa opasnošću od ruku "bolesnih ljudi" koji "tuku pse do smrti, gaze ih automobilima, muče ih ili truju", jer ne osećaju da rizikuju kaznu sada kada je zakon ponovo potvrđen.

Kako aktivisti reaguju na ova dešavanja

Nakon što su predložili bezbroj alternativnih rešenja koja su i humana i efikasna, aktivisti za pse u Turskoj imaju osećaj da ih vlasti ignorišu. Gul kaže da se vlasti ne obaziru na njihovu zabrinutost, ali zajednica ljubitelja životinja ne prestaje da se bori, bilo putem peticija, lokalnom brigom ili jednostavno hranjenjem i brigom o bezbednosti lutalica gde god je moguće. Sibel Akin svakodnevno sluša užasne vesti iz azila i tvrdi da je "ljudski nemoguće pomoći svim psima kojima je pomoć neophodna".

Aktivisti za prava životinja, uprkos iscrpljenosti i razočaranju, ne odustaju. Oni rade lokalno kako bi izvršili pritisak na državne azile i opštine, ili pokušavaju da izgrade prijateljske odnose sa tim prihvatilištima kako bi ih podstakli na zajedničku akciju pomoći psima sa ulica.

Šta se može preduzeti da bi se pomoglo psima sa ulice

Prema mišljenju aktivista za prava životinja, ono što se može uraditi da se podrže lutalice u Turskoj jeste pomoć lokalnim spasiocima koji pokušavaju da spasu pse iz državnih azila pre nego što bude prekasno, a jedan od načina da se ovo postigne je međunarodno udomljavanje. Ako želite da se pridružite, delite slike i video zapise na društvenim mrežama, posebno one sa informacijama napisanim na jezicima koji nisu turski, kako biste pomogli u stvaranju globalne svesti. Ako ste u mogućnosti, možete donirati novac dobrotvornim organizacijama kao što su Prijatelji životinja Turske ili HAYTAP.

Čak i u najtežim vremenima postoje ljudi kojima je duboko stalo i koji odbijaju da odustanu od ovih životinja. Postoji opravdan strah od nekontrolisanog nastavka okrutnosti prema uličnim životinjama, ali ostaje nada da će ljubav i saosećanje biti jači.

(Telegraf.rs/Kinship)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.