Na DRVEĆU u Severnoj Karolini otkrivene čudne LISNATE KUGLE: Evo ko živi u misteriji zvanoj DREJ

Ptice koriste razne materijale za izgradnju gnezda, od blata i kamenja do štapova, grančica i drugog materijala koji pronađu. Međutim, stanovnici Severne Karoline (SAD) nedavno su na drveću primetili neobične tvorevine - lisnate kugle koje izgledaju kao ptičija gnezda, ali su dom potpuno drugačijeg stvora - veverice, piše Cuteness.

Pronađene lopte od lišća popularno se zovu "drej", a kao sklonište ih grade veverice koje žive u prigradskim naseljima. Tako istočna siva veverica zbog svoje veličine pravi najveće drejeve koji se viđaju na gotovo svakom drvetu u Severnoj Karolini. Crvene veverice prave male drejeve koje je teže uočiti, jer su mali i mogu se pomešati sa ptičjim gnezdom. Bez obzira na to gde se pojavljuju ili na njihovu veličinu, veveričije "kućice" imaju vitalnu ulogu u okruženju ovih divnih glodara i treba ih sačuvati.

Preporučujemo

Objava na Fejsbuku Komisije za resurse divljih životinja Severne Karoline istakla je zajedničku karakteristiku drejeva, a ljudi iz države su se uključili u diskusiju. Jedan korisnik Fejsbuka odgovorio je na objavu porukom da "skoro na svakom drvetu postoji drej“, dok su mnogi pratioci ove društvene mreže izrazili iznenađenje saznanjem šta je drej.

Drej se gradi slično ptičjim gnezdima, uz korišćenje različitog materijala iz okoline. Ipak, drej se pravi od mekših materijala koji mogu uključivati lišće, mahovinu, perje, travu i koru, za razliku od kamenčića, granja i blata koje koriste ptice za izgradnju čvrstog gnezda. Veverice postižu stabilnost gnezda gradeći ga duž debla drveta, a ne na grani. Neki drejevi mogu biti veliki kao fudbalske lopte, prečnika između 30 i 60 cm, i u njima žive velike vrste veverica.

Foto: Shutterstock/Anna-Carina Nagel

Drej prvenstveno funkcioniše kao sklonište u zimskim mesecima. Pošto veverice koje žive na drvetu ne hiberniraju, potrebno im je toplo, suvo sklonište između perioda potrage za hranom. Drejevi su veoma prijatni, jer njihova unutrašnjost može biti za nekoliko stepeni toplija od spoljašnjeg vazduha u najhladnijim mesecima. Drej takođe sprečava ulazak predatora i vode, sa otvorom namerno izgrađenim prema osnovi drveta, koji omogućava vevericama bezbedan ulazak i izlazak.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.