Prekivena je halucinogenom sluzi, ptice je bukvalno peru pre jela: Zovu je "todzila" i teška je skoro 3 kila

Trščana krastača se smatra jednim od najrazornijih invazivnih vodozemaca na svetu: ovo je velika i veoma toksična žaba koja je uvedena u mnoge zemlje kao biološka kontrola protiv insekata štetočina, prenamnoženih na poljima šećerne trske, ali je njen dolazak značio prenamnožavanje njene vrste. Ove kopnene, noćne žabe su poreklom iz Južne i Centralne Amerike: naseljavaju vlažna staništa - travnjake, šume, močvare i poljoprivredne površine i žive u urbanim sredinama, pored puteva i u baštama, pogotovo na mestima gde postoji stajaća voda u kojoj polažu jaja, piše Discoverwildlife.

Kako trščana krastača proizvodi toksin

Trščana krastača ima pljuvačne žlezde koje oslobađaju mlečno-beli toksin (poznat kao bufotoksin) kada se žaba oseti ugroženom. Ako ga neke životinje progutaju, pojavljuju se prekomerno lučenje pljuvačke, konvulzije i paraliza, a ponekad i smrt. Ovi vodozemci su toksični u svim životnim fazama - kao jajašca, punoglavci i odrasle jedinke.

Može li bilo koja životinja da jede trščanu krastaču

Mnoge životinje podležu toksinu ove žabe, ali ima vrsta koje su naučile da ih pojedu izbegavanjem otrovnih delova ili su prirodno otporne na toksin. jedna australijska vrsta zmije (kobilica) može da jede ove žabe bez posledica, a crne zmije sa crvenim trbuhom su razvile veću otpornost na njene toksine. Vrane su naučile da prebacuju ove žabe na leđa kako bi pojele neotrovne delove tela, ptica ibis bukvalno pere krastače pre nego što ih pojede, a vodeni pacovi vade delove žabe koji su bezbedni za jelo, kao što je srce.

Kako je trščana krastača stigla u Australiju

Godine 1935, ova žaba je dovedena u Kvinslend da bi kontrolisala dve vrste buba čije su larve uništavale korenje šećerne trske. Rezultati su bili katastrofalni: žabe su se prenamnožile i nanele veliku ekološku štetu, nadmašivši domaće vrste koje su jele i trovale. Smatra se da je prisustvo ovih žaba povećalo brojnost glodara koji jedu useve i mogu da jedu ove žabe bez štetnih efekata. U Australiji danas ima više od 200 miliona ovih krastača.

Koja je najveća ikad nađena trščana krastača

Ginisov svetski rekord zabeležio je marta 1991. godine da je najveća žaba bila kućni ljubimac Prinsen (Princ) koji je težio 2,65 kg, a u Nacionalnom parku Konvej u Kvinslendu u januaru 2023. nađena je žaba koja je dobila nadimak "Todzila", teška 2,7 kg i humano je eutanazirana.

Šta jedu trščane krastače

Ove žabe jedu beskičmenjake, kao što su mravi, termiti, bube, puževi, pauci i skakavci, ali konzumiraju i male gmizavce, vodozemce, pa čak i male sisare i ptice ako mogu da ih uhvate. One jedu i strvinu i hranu za kućne ljubimce. Umesto da piju vodu, krastače upijaju vodu kroz kožu na stomaku.

Kako se razmnožavaju trščane žabe

Trščane žabe se razmnožavaju tokom cele godine. One oplođuju jaja spolja, a mrest se javlja u dugim želatinoznim redovima crnih jajašaca, u sporim ili mirnim plitkim vodama bara, jaraka, privremenih bazena, kanala i potoka. Veličina "legla" može biti između 8.000 i 17.000 jajašaca. Ove žabe dostižu polnu zrelost između 6 i 18 meseci i imaju životni vek od oko pet godina.

Životni vek trščane krastače (iz porodice Bufonidae) je 5 godina u divljini: njena dužina je od 10 do 15 cm, a prosečna težina 1,5 kilogram.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.