Zašto slepi miševi vise naglavačke dok se odmaraju

Kad slepi miševi ne lete, oni najčešće vise sa tavanica pećina ili s donje strane mostova, nadvožnjaka i drugih formacija, pa se s pravom pitamo zašto se okreću naopako, pa čak tako i spavaju? Ovakvo "izokretanje" možda je rezultat evolucionog prilagođavanja slepih miševa letenju, izjavila je Tara Hohof, proučavalac slepih miševa i koordinator Programa za očuvanje slepih miševa u Ilinoisu. Budući da su slepi miševi evoluirali od sisara vezanih za kopno do letećih sisara, počeli su da "klize" kao leteće veverice. tvrdi Hohof za Live Science.

Preci modernih slepih miševa možda su se penjali na visoka stabla i spuštali da bi klizili između stabala, pa su verovatno razvili jake udove za ove uspone, kaže Aleksandar Luis, istraživač slepih miševa na Državnom politehničkom univerzitetu Kalifornije Humbolt.

Snažni prednji udovi ovih klizećih stvorenja s vremenom su evoluirali u krila, objašnjava Luis. Međutim, pošto slepi miševi nemaju šuplje kosti kao ptice, nemaju toliki kapacitet za podizanje tokom leta, pa i dalje uglavnom vise naglavačke kako bi lakše poleteli, dodaje Hohof.

Ljudima bi bilo teško da vise naopako sa neke platforme, ali slepi miševi lako vise naglavačke zbog načina na koji su evoluirali njihovi mišići, tetive i kandže. Kad šišmiš pronađe mesto za odmor, on skuplja mišiće pričvršćene za svoje kandže i otvara ih, a dok kandže dodiruju površinu sa koje visi, slepi miš opušta svoje telo. To omogućava da težina njegovog tela povuče tetive povezane sa kandžama. Rezultat ovog postupka je da kandže zahvataju površinu za spavanje: zglobovi kandži se "zaključavaju", a težina tela slepog miša drži kandže zatvorene. Drugim rečima, slepi miševi troše minimalnu energiju da vise naopačke: njihova tela su opuštena, a gravitacija radi umesto njih.

Za razliku od ljudi, slepi miševi mogu da visi naglavačke duži vremenski period. Dok bi prevrnuta poza dovela do nakupljanja krvi u glavi čoveka, što bi s vremenom dovelo do zdravstvenih problema, kompaktna veličina slepog miša omogućava njegovom srcu da lako pumpa krv po celom telu.

Nakon što je to što vise naglavačke postalo omiljeni način odmora slepih miševa, taj način života doveo je do evolucije drugih osobina: skelet slepih miševa postao je lagan i savršen za letenje. Pošto kosti njihovih nogu ne mogu da izdrže težinu tela tokom dužeg perioda, viseći naopačke oni ne moraju da oslanjaju svoju težinu. Ležanje naopačke takođe štiti slepe miševe od potencijalnih predatora, jer šišmiši, viseći sa teško dostupnih lokacija, kao što su tavanice pećina, mogu da izbegnu sove, jastrebove i zmije. Slepi miševi koji su na zemlji i dalje mogu da polete iz stojećeg položaja, ali to čine teže nego kad vise naglavačke.

Ne spavaju svi slepi miševi na ovaj način: pojedine vrste šišmiša iz Centralne i Južne Amerike imaju posebne gumene "čašice" na palčevima koje koriste za prianjanje za donju stranu lišća, pa mogu da spavaju u svim položajima i pod svim uglovima.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.