Degu je glodar koji ponekad laje, a jednom izuzetno gadnom navikom održava društveni život i higijenu

Običan degu, glodar malo veći od hrčka koji se u mnogim domovima drži kao kućni ljubimac, u prirodi živi u zajednicama u kojima vlada orilično gadna svakodnevica. Društvenim odnosima, higijenom i drugim seglemtima života degua upravlja mokraća, povremeno i izmet, a pripadnici degu zajednice povremeno pribegavaju autotomiji.

Članovi zajednice degua obavljaju higijenu koristeći urin, pomoću kojeg i komuniciraju, a u slučaju da im pripreti opasnost, odbacuju sopstvene repove da bi bezbedno utekli.

Obični degu (Octodon degus) je glodar koji živi u centralnom Čileu i hrani se travom, semenjem, korom drveća, a ponekad pojede i ono štro iz sebe izbaci - pojava poznata kao koprofagija.

Sa telom dužine 25 do 31 cm i smeđim krznom, degu izgleda kao ogroman hrčak dugog repa. Ovaj okruglasti glodar, koga ponekad zovu i čileanska veverica, endemik je regije Matoral u Čileu u Južnoj Americi, gde živi u složenim podzemnim tunelima sa čak 10 drugih degua, piše Livescience.

U degu društvima, urin je najveće važnosti. Degui ga koriste na nekoliko intrigantnih načina, uključujući i obavljanje higijene: da bi se okupali i očistili, degui se valjaju u pesku natopljenom sopstvenim urinom. Oni takođe koriste urin za obeležavanje zajedničkih staza i teritorija.

Urin degua reflektuje ultraljubičastu (UV) svetlost koju ove životinjice mogu da vide što im omogućava da identifikuju društvene centre i teritorije, kao i druge degue koji imaju urin na krznu. Sveže izmokren urin degua reflektuje UV svetlost jače od starijeg urina. Prema studiji iz 2003. godine, degu može da koristi svoj UV vid kako bi razlikovao sveže i stare tragove urina, što pomaže da locira gde su bili drugi degui i gde se dešavaju društvene aktivnosti.

Za razliku od mnogih drugih malih glodara kao što su hrčak i činčila, koji su noćne životinje, degui su aktivni danju i spavaju noću.

Degu ima odličnu taktiku da pobegne od predatora: ako bude uhvaćen, degu brzo odbaci svoj rep čime zbuni napadača i dobije vreme da pobegne. Ipak, autotomija degua je jednokratna, jer ovoj životinji rep ne izraste ponovo.

Kao veoma društvena životinja, obični degu komunicira na mnogo različitih načina i može da proizvede do 15 različitih zvukova. On cvokoće zubima kad je frustriran, škripi kad je uplašen i ispušta veoma visoke tonove kad je uzbuđen. U slučaju ekstremnog uzbuđenja on čak ume da zalaje! Degu ženke upućuju mladuncima specifične pozive kada doje, čime stimulišu i pojačavaju laktaciju.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.