Hoćemo li ostati gladni bez supe od ajkulinih peraja i moramo li imati slonovaču u vitrini: Razmislite o tome

Svakog 4. decembra obeležava se Svetski dan zaštite divljih životinja, kao globalni praznik stanovnika divlje prirode. Ovaj dan je osmišljen da bi se apelovalo na očuvanje sveta prirode, uz nastojanje da se okončaju sve vrste zločina protiv divljih životinja, uključujući krivolov i krijumčarenje životinja i njihovih delova tela, kao što su rogovi nosoroga i slonovača.

Tužna istina je da su najomiljenije, prelepe i fascinantne vrste životno ugrožene pohlepom široko rasprostranjenih kriminalnih mreža koje ih ubijaju i neće se zaustaviti ni pred čim da bi dobili ono što žele - dobro plaćene delove tela životinja i neke čudne proizvode, iz razloga koje zdrav razum ne može da pojmi.

Preporučujemo

Postoji mnogo veštačkih zamena za stvari poput slonovače i krzna koje ne zahtevaju brutalno ubijanje životinje, a da ne spominjemo koliko je zapravo teško napraviti razliku između visokokvalitetne sintetičke zamene i prave stvari.

Da li zaista mislite da nijedno drugo jelo na svetu nije tako ukusno kao supa od ajkulinih peraja i da zbog nje treba da unakazimo žive ajkule, a zatim da ih bacimo nazad u okean da uginu?

Nema opravdanja za ubijanje zbog ovako niskih pobuda.

Ali, ono se stalno dešava: samo u 2011. godini, prema statističkim podacima, bilo je 13 velikih zaplena slonovače, sa preko 23 tone slonovih kostiju, što je ekvivalentno broju od najmanje 2.500 slonova. Izveštaj Ujedinjenih nacija iz 2010. tvrdi da bi gorile mogle potpuno nestati iz velikih delova basena Konga do sredine ove decenije.

Ne pate samo životinje zbog bezumnog ponašanja lovokradica: i čuvari parkova stradaju od ruku krivolovaca pokušavajući da ih spreče u izvršenju, a lokalne privrede čitavih gradova i sela trpe enormne štete zbog istrebljenja životinja i smanjenja njihovih populacija. Korupcija i zastrašivanje su dodatni problemi koji slabe napore za sprovođenje zakona, a sem toga, netestirane divlje životinje i delovi njihovih tela povećavaju rizik od bolesti i izbijanja epidemija širokih razmera.

Divlji život se ne može ponovo stvoriti onakav kakav je oduvek bio - prirodan, a kad nestane, ne može se dopuniti. Svi oni koji na bilo koji način profitiraju od toga treba da budu svesni ne samo da čine zločin protiv životinja i prirode, već i kradu ono što treba da ostane njihovoj deci i budućim generacijama.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.