On se pari 100 puta dnevno, ubija ugrizom u potiljak, lovi i danju i noću i jezikom struže meso sa plena

Danas je Svetski dan jaguara: svake godine 29. novembra obeležava se dan jedne od najvećih divljih mačaka kako bi se podigla svest o njenom očuvanju i ukazalo na izazove sa kojima se suočava. Ova zagonetna životinja je ugrožena zbog gubitka prirodnog prebivališta, nedostatka hrane, ilegalne trgovine i lova na trofeje.

Kako jaguar sve više gubi prirodan prostor, gubi i plen koji mu je potreban da preživi. Sa manje kapibara, jelena, pekara i drugih vrsta koje lovi, jaguar je sklon češćim napadima na stoku, posebno u oblastima gde su degradacija geografskog terena i gubitak staništa ubrzani ili nema aktivnog upravljanja stokom. Pošto je stoka izvor opstanka većine lokalnih zemljoposednika, napadi jaguara se ne tolerišu, pa sve više meštana ovu mačku lovi i truje.

Populacija jaguara opada od početka 20. veka, a poslednjih godina, ova mačka pridružila se tigru, slonu, nosorogu, lavu, pangolinu i drugim vrstama usled sve agresivnije ilegalne trgovine divljim životinjama. Zato i jeste osmišljen Svetski dan jaguara: on slavi ovu lepu divlju mačku i skreće pažnju na sve izazove sa kojima se ona suočava u svom opstanku.

Ime jaguar potiče od istoimene autohtone reči koja znači "onaj koji ubija jednim skokom". Danas je u svetu ostalo oko 173.000 jaguara, a većina ovih velikih mačaka nalazi se u amazonskoj prašumi i Pantanalu, najvećoj tropskoj močvari. Njihovo uporište je Brazil, gde živi oko polovine njegove procenjene divlje populacije.

Jaguar je treća najveća mačka na svetu (posle tigra i lava): naraste do 170 cm u dužinu, ne računajući njegov impresivan rep od čak 80 centimetara. Mužjaci jaguara teže oko 120 kg, ženke so 100 kg, ali njihove veličine mogu dosta da variraju između regiona u kojima žive.

Za razliku od leoparda, jaguar ima crne tačke u sredini nekih svojih rozeta. Jaguari imaju veće, zaobljene glave i kratke noge. Oni su se prilagodili životu u vlažnim sredinama i viđaju se kako plivaju u jezerima, rekama i močvarama.

Uobičajeni zov jaguara liči na testerisanje drveta (zvuk testere koja se kreće u jednom pravcu). Kada se jaguari pozdravljaju, oni ispuštaju zvuke koji liče na šmrkanje nosa.

Jaguari mogu da pojedu sve na šta naiđu: love danju i noću, a njihov plen je najveća životinja Južne Amerike - tapir, kao i ogroman grabljivac kajman. Oni ubijaju plen ugrizom u zadnji deo lobanje umesto da grizu vrat ili grlo, kao druge velike mačke. Na jeziku jaguara, kao i kod dugih divljih mačaka, nalaze se papile kojima stružu meso žrtve sa kostiju.

Tokom perioda razmnožavanja, mužjak i ženka se pare do 100 puta dnevno, što je veoma iscrpljujuće. Ženka nosi mladunce oko 14 nedelja i na svet donese dve bebe koje teže koliko i vekna hleba, ali brzo rastu.

Stope krčenja šuma su visoke u Latinskoj Americi, kako za seču, tako i za krčenje prostora za uzgoj stoke. Ovo su velike pretnje jaguaru koji guie dom, a njegova populacija je sve više u izolaciji što otežava razmnožavanje, piše WWF.

Jaguari su žrtve krivolova koji je nezakonit: iako je potražnja za njihovim krznom opala od sredine 70-ih godina 20. veka, šape, zubi i drugi delovi ove mačke i dalje su traženi, kako na lokalnom, tako i na međunarodnom nivou, za upotrebu u tradicionalnoj medicini i radi korišćenja u svrhu ukrašavanja.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.