Međunarodni tim istraživača izveo eksperiment jači od naučne fantastike zahvaljujući malom belom mišu

Foto: Shutterstock/Gorodenkoff

Međunarodni tim istraživača napravo je pravu prekretnicu u nauci: stvorene su matične ćelije miša sposobne da generišu novog miša genima iz jednoćelijskog organizma sa kojim delimo zajedničkog pretka, prethodnika svih životinja. Ovaj rezultat će preoblikovati razumevanje genetskog porekla matičnih ćelija, jer nudi novu perspektivu evolucionih veza između životinja i njihovih drevnih jednoćelijskih rođaka, prenosi Sciencedaily.

U eksperimentu koji zvuči kao naučna fantastika, dr Aleks de Mendoza sa Univerziteta Kraljice Marije u Londonu i istraživači sa Univerziteta u Hong Kongu iskoristili su gen koji se nalazi u hoanflagelatu, jednoćelijskom organizmu, kako bi stvorio matične ćelije i napravio novog živog miša!

Preporučujemo

Hoanflagelati su najbliži živi srodnici životinja, a njihovi genomi sadrže verzije gena Sox i POU, poznatih po pokretanju pluripotentnosti - ćelijskog potencijala da se razvije u bilo koju vrstu ćelije unutar matičnih ćelija sisara. Neočekivano otkriće dovodi u pitanje dugogodišnje verovanje da su geni evoluirali isključivo unutar životinja.

Uspešnim stvaranjem miša pomoću molekularnih "alatki" dobijenih od jednoćelijskih organizama, ključni geni, važni za formiranje matičnih ćelija, možda su nastali mnogo pre samih matičnih ćelija, što je i pomoglo da se otvori put višećelijskom životu i organizmima.

0:38

0:24

Japanski istraživač matičnih ćelija i dobitnik Nobelove nagrade 2012. Šinja Jamanaki pokazao je da je moguće dobiti matične ćelije iz izdvojenih ćelija izdvajanjem četiri faktora, uključujući Sox i POU gene.

Foto: Shutterstock/tilialucida

U novom istraživanju, kroz niz eksperimenata sprovedenih u saradnji sa laboratorijom dr Ralfa Jauha na Univerzitetu u Hong Kongu/Centru za translacionu biologiju matičnih ćelija, tim je ubacio sox gene hoanflagelate u ćelije miša, zamenjujući prirodni Sok2 gen koji je postigao reprogramiranje zahvaljujući pluripotentnosti. Reprogramirane ćelije su ubrizgane u embrion miša u razvoju: dobijeni himerni miš je pokazao fizičke osobine i embriona donora i matičnih ćelija iz laboratorije, u vidu crnih dlakavih mrlja i tamnih očiju. Time je potvrđeno da su ovi drevni geni igrali ključnu ulogu u stvaranju matičnih ćelija kompatibilnih sa razvojem životinje.

Foto: Shutterstock/Billion Photos

Studija prati kako su jednoćelijski preci životinja koristili rane verzije proteina Sox i POU, koji vezuju DNK i regulišu druge gene, za stvaranje funkcija koje su postale sastavni deo načina formiranja matičnih ćelija i razvoja životinja. Hoanflagelati nemaju matične ćelije, oni su jednoćelijski organizmi, ali imaju Sox i POU gene, da bi kontrolisali osnovne ćelijske procese koje su višećelijske životinje verovatno kasnije prenamenile za izgradnju složenih tela.

Novi uvid u razvoj višećelijskih organizama naglašava evolucionu svestranost genetskog materijala i nudi uvid u to kako su rani oblici života mogli iskoristiti slične mehanizme za pokretanje ćelijske specijalizacije, mnogo pre nego što su pravi višećelijski organizmi nastali, ali i na važnost reciklaže u evoluciji.

Ovo otkriće ima implikacije izvan evolucione biologije i potencijalno informiše o napretku u regenerativnoj medicini. Naučnici sada mogu da identifikuju nove načine za optimizaciju terapija matičnim ćelijama i poboljšaju tehnike reprogramiranja ćelija za lečenje bolesti ili popravku oštećenog tkiva.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.