Uspavana Kikiriki, voljena veverica sa Instagrama: Da li je eutanazija jedini način otkrivanja virusa besnila

Foto: Printskrin/TikTok/@peanut_the_squirrel12

Pinat, najpoznatija Instagram veverica koja je prošle nedelje zaplenjena iz kuće svog vlasnika, eutanazirana je po naredbi državnih zvaničnika Njujorka. Državno odeljenje za zaštitu životne sredine Velike Jabuke uzelo je Pinat i rakuna Freda, u sredu nakon što je agencija saznala da životinje "dele stan sa ljudima, stvarajući mogućnost za izlaganje ljudi besnilu", navodi se u saopštenju. I Pinat i Fred su eutanazirani radi testiranja na besnilo, saopšteno je medijima, ali nije navedeno kada su životinje eutanazirane, prenosi NBCNews.

U saopštenju se navodi da je jednog od zvaničnika uključenih u istragu o Pinat i Fredu ugrizla veverica.

Preporučujemo

Zvaničnici su "koordinirali kako bi osigurali zaštitu javnog zdravlja u vezi sa ilegalnim posedovanjem divljih životinja koje imaju potencijal da prenose virus besnila", navodi se u saopštenju i dodaje da je nezakonito držati mlade divlje životinje kao kućne ljubimce.

Pinat je živeo sa vlasnikom Markom Longom sedam godina, otkako je Longo spasao bebu vevericu nakon što je njenu majku usmrtio auto u Njujorku. Longo ga je doveo Pinat kući i brinuo o veverici osam meseci pre nego što je pokušao da je pusti nazad u divljinu. Pinat se vratio na svoju verandu dan i po kasnije sa slomljenom kosti koja mu je virila iz repa i Longo je zaključio da veverica ne može preživeti sama u divljini. Od tada, Pinat je osvojila  društvene mreže: na snimcima je prikazana kako uživa u društvu vlasnika koga dočekuje po povratku s posla, gricka keksiće...

0:38

0:29

Longo i njegova supruga preselili su se u severni deo Njujorka prošle godine kako bi pokrenuli "P'Nuts Freedom Farm Animal Sanctuary", koji je nazvan po veverici ljubimcu i zvanično je otvoren u aprilu 2023. U utočištu radi više od 350 spasilaca, a ova mala institucija se "u velikoj meri" oslanja na donacije od Pinatovih onlajn pratilaca koji žele da pomognu svim životinjama u nevolji.

Veliki broj ljubitelja životinja protestovao je zbog eutanazije Pinat i Freda kako bi se utvrdilo da li nose u sebi virus besnilka zvog čega su i prijavljene vlastima.

Zbog čega je neophodno uspavati životinju da bi se otkrilo prisustvo virusa besnila u njenom telu? Iako ne postoje znaci koji ukazuju na oboljenje poznato kao jedna od najopasnijih zoonoza, potvrda prisustva patogena moguća je isključivo ispitivanjem uzorka moždanog tkiva životinje za koju se sumnja da nosi virus besnila, kaže doktor veterinarske medicine Darko Drobnjak.

Dr Drobnjak napominje da se prisustvo virusa besnila u životinji ne može dokazati analizom krvi. Danas se postojanje virusa besnila dokazuje nakon autopsije životinje, kada se u moždanom tkivu traga za prisustvom tzv. Negrijevih telešaca. Ove sićušne čestice nazvane su po italijanskom lekaru Adelči Negriju koji je 1903. objavio da ih je otkrio u plazmi nervnih ćelija i u kičmenim nervima pasa obolelih od besnila.

Kako dalje objašnjava dr Drobnjak, na ispitivanje se dostavlja uzorak moždanog tkiva životinje, odnosno delovi u kojima je virus u najvećoj meri prisutan (talamus, moždani most i produžena moždina). Za dokazivanje prisustva virusa besnila izvodi se metoda direktne imunofluorescencije na otisak preparatu moždanog tkiva. Patohistološki nalazi u velikim neuronima kao što su piramidalni neuroni hipokampusa (Amonovog roga), neuronima produžene moždine i Purkinjeovim ćelijama malog mozga pokazuju prisustvo aglomerata - grupe slabo vezanih čestica nukleinskih kiselina virusa. Upravo to su Negrijeva telašca koja su veoma značajna u dijagnostici besnila.

Na pitanje zašto se virus besnila ne može otkriti putem analize krvi i kakva je razlika između metode otkrivanja virusa besnila i titar testa koji vlasnici pasa moraju da udare svojim ljubimcima uoči putovanja u neku od zemalja Evropske unije, dr Drobnjak dao je objašnjenje.

Besnilo je zarazna bolest sa  100-procentnom stopom smrtnosti među životinjama i ne postoji mogućnost stvaranja antitela na preležanu bolest. U slučaju besnila, životinja uvek ugine, pa ne postoji način da prirodnim putem stekne imunitet. Virus besnila pokazuje tropizam prema nervnom tkivu, nastavlja dr Drobnjak i napominje da to znači da napada nervne završetke i nervno tkivo i njegovo prisustvo se ne može detektovati u krvi. Stoga se prisustvo virusa besnila ne može potvrditi analizom krvi.

Kad je reč o titar testu, obaveznom za sve ljubimce koji treba da putuju u zemlje Evropske unije, dr Drobnjak kaže da on otkriva prisustvo antitela protiv virusa besnila koja se pojavljuju u krvi posle izvršene vakcinacije protiv besnila.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.