• 0

Vreme čitanja: oko 3 min.

Najugroženiji primati na svetu prkose izumiranju: Neverovatno je šta rade sa slanom vodom, tvrdi nova studija

B. P.

Vreme čitanja: oko 3 min.

Ugroženi Cat Ba languri pokazali izuzetno prilagođavanje lošim uslovima života na izolovanom ostrvu Cat Ba u Vijetnamu: za sad ih ima samo 85

  • 0
Cat ba languri Foto: Shutterstock

Studija Nemačkog centra za primate - Lajbnic instituta za istraživanje primata u Getingenu i Zoološkom vrtu u Lajpcigu - prema pisanju Sciencedaily,  pokazuje izuzetnu prilagodljivost kritično ugroženih primata, kat ba langura. Uprkos niskoj genetskoj raznolikosti, languri su zadržali ključne genetske osobine koje im pomažu da prežive u svom izolovanom okruženju na ostrvu Cat Ba u Vijetnamu, a jedna od ovih izuzetnih adaptacija je sposobnost da piju slanu vodu.

Studija je posvećena genetskim izazovima sa kojima se suočava manje od 100 preostalih jedinki ove vrste primata. Zbog dramatičnog opadanja populacije, ova vrsta pati od genetskog osiromašenja, visoke stope inbridinga (parenja u srodstvu) i potencijalno povećane podložnosti bolestima. Ipak, analiza njihovih genetičkih informacija pokazuje da se genetska raznolikost održava u funkcionalno važnim oblastima što im omogućava da uspešno savladaju teškoće promenljivih uslova života.

Prilagodljivost Cat Ba langura (Trachypithecus poliocephalus) da se adekvatno nose sa promenljivim uslovima životne sredine čini ih jedinstvenim, a to što piju slanu vodu je zaista izvanredan primer, tvrdi Lije Zang, genetičar u Nemačkom centru za primate i glavni autor studije.

Sposobnost ispijanja morske vode, bez posledica po zdravlje, direktna je posledica izolovanosti na ostrvu gde postoje samo ograničeni izvori slatke vode. Istraživači pokazuju da su promene u određenim genima verovatno povećale toleranciju na slanu vodu. Ove genetske adaptacije omogućavaju langurima da podnesu visok sadržaj natrijuma u ​​slanoj vodi zahvaljujući čemu mogu da opstanu u ovom jedinstvenom okruženju.

Cat ba languri Foto: Shutterstock

U bukvalnom prevodu mačka ba langur, jedna od najređih vrsta primata na svetu, ne samo da je visoko ugrožena, već i simbolizuje izuzetnu sposobnost prirode da se prilagodi izazovnim uslovima. Rezultati istraživanja naglašavaju hitnost bolje zaštite Cat Ba langura i njegovog prirodnog prebivališta, naglasio je Kristijan Roos, koautor studije.

Iako mnoge populacije sisara opadaju širom sveta, genetski efekti takvog smanjenja populacije često ostaju neistraženi. Cat ba langur je vredan model za analizu posledica ozbiljnog smanjenja populacije na genetski diverzitet vrste. Populacija ove vrste langura nekada je brojala nekoliko stotina životinja, ali je do 2004. godine zbog lova, krivolova i gubitka staništa smanjena na alarmantnih 40 jedinki. Populacija se od tada oporavila na oko 85 životinja. Ipak, ovoj vrsti i dalje preti izumiranje, posebno zbog fragmentacije staništa, poremećaja zbog nekontrolisanog turizma i sve većeg parenja u srodstvu. Ove pretnje naglašavaju potrebu za proširenjem postojećih mera očuvanja i intenziviranjem ciljanih programa očuvanja kako bi se obezbedio dugoročni opstanak ove vrste primata.

Cat ba languri Foto: Shutterstock

Projekat očuvanja Cat Ba Langura, koji su 2000. godine pokrenuli Allwetterzoo Munster i Zoološko društvo za očuvanje vrsta i populacije, radi zajedno sa Nacionalnim parkom Cat Ba na zaštiti primata i drugih ugroženih životinjskih i biljnih vrsta, kao i njihovog jedinstvenog staništa. Zoološki vrt u Lajpcigu je od 2019. godine odgovoran za implementaciju projekta u Cat Ba, koji takođe vodi centar za spasavanje i očuvanje ugroženih primata u Vijetnamu. Potomci Cat Ba langura koji su prvobitno zaplenjeni od ilegalne trgovine divljim životinjama su tamo zbrinuti i uzgajaju se u zaštićenoj sredini.

Udvostručenje populacije je izuzetan primer uspešne holističke vrste i očuvanja prirode, ali je prerano da ovu veoma ugroženu vrstu nazovemo spasenom U narednim godinama biće sve važnije da se dugoročno efikasno zaštiti stanište i, ako je potrebno, da se ponovo naseljavaju druga staništa na ostrv, izjavio je Jorg Junhold, direktor zoološkog vrta u Lajpcigu.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Video: Pogodite ko su? Flertuju pomoću urina na gadan način, a u njima je stvoren neizlečivi virus HIV

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari