Otkrivena tajna punoglavaca Ajfingerove žabe: Dok se ne preobraze, upražnjavaju čudan običaj sa svojim izmetom

Punoglavci Ajfingerove žabe (Kurixalus eiffingeri) koja živi na drvetu, kako izveštavaju biolozi u nedavnoj studiji, objavljenoj 22. septembra u časopisu Ecology, imaju super moći u pogledu održavanja higijene sluzavih lokvi u kojima žive: oni skladište svoj telesni otpad u cvernim kesama i tako čuvaju izmet dok se ne preobraze u odrasle vodozemce.

Ajfingerove žabe su mali vodozemci koje žive na Tajvanu i japanskim ostrvima Išigaki i Iriomote. One polažu jaja na drveću, u sluzavim tankim lokvama koje su često smeštene u stabljikama biljaka, šupljinama drveća i bambusovom korenju. Kad se punoglavci izlegu, oni provode prve dane života u ovim lokvama, gde nema mnogo vode za razblaživanje amonijaka koji oslobađaju kada obavljaju malu i veliku nuždu, prenosi Sciencenews.

Preporučujemo

Zahvaljujući Bunu Ito i Iasukazu Okadi, biolozima sa Univerziteta Nagoja u Japanu, otkrivena je tajna strategija kojom punoglavci Ajfingerove žabe održavaju higijenu svog prebivališta: reč je o samoindukovanoj konstipaciji, pri čemu punoglavci čuvaju feces u crevnoj kesi dok ne dožive metamorfozu i postanu prave žabe.

Ito i Okada su uzgajali punoglavce četiri različite vrste žaba u improvizovanim mrestilištima. Na početku eksperimenta, smestili su punoglavce u plastične kutije u kojima je bila voda u količini malo većoj od sadržine jedne supene kašike. Oni su izmerili i uporedili koliko amonijaka je svaka vrsta žabe oslobodila i izmerili su količinu amonijaka koju je svaka vrsta uskladištila u svojim crevima.

Ajfingerovi punoglavci ispustili su dvostruko manje amonijaka od drugih vrsta i zadržali su u crevima više amonijaka. Istraživači su primetili da su druge vrste drvenih žaba polagale jaja u otvorenim vodenim površinama, poput jezera, jer se u njima amonijak lako razređuje.

Foto: Shutterstock/Birdtolk

"Ovo ponašanje verovatno je način na koji se sprečava kontaminacija mladunaca", izjavio je Ito koji je rekao da mala količina amonijaka ipak prodre u vodu u kojoj žive punoglavci, najverovatnije kad izbace urin.

Ajfingerovi punoglavci imaju još jednu supermoć: eksperimenti su pokazali da mogu da prežive u većim koncentracijama amonijaka i to u slučajevima kad dele prebivalište sa drugim vrstama žaba ili larvama drugih insekata, poput komaraca, koje takođe oslobađaju amonijak. Biolozi pretpostavljaju da su punoglavci razvili toleranciju na amonijak i to kroz dvostruki odbrambeni mehanizam - kako protiv amonijaka koji proizvode drugi organizmi, tako i protiv amonijaka koji sami stvaraju.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.