Papagaji žutog vrata pričaju drugačije: Oni uče "akcente" i "dijalekte" komšija s juga i drugih ptičijih vrsta

Foto: Shutterstock/Ondrej Prosicky

Neki papagaji u Amazoniji više ne zvuče kao nekada kada dozivaju jedni druge. Naučnici koji proučavaju amazonskog papagaja sa žutim vratom (Amazona auropalliata) primetili su u poslednjih nekoliko decenija da ovi papagaji sa obale Pacifika menjaju svoju vokalizaciju i "akcente". Iako bi to moglo da ometa parenje i reprodukciju, istraživači pretpostavljaju da bi to mogao biti pozitivan znak prilagođavanja ptica.

Poznato je da papagaji sa žutim vratom imaju svoj "dijalekat", a njihovi pripadnici zajednica sa severa i juga oglašavaju na svoj način: oni krešte, zvižde ili škripe posebnim tonovima, u zavisnosti od toga gde žive. Naučnici su primetili razlike u oglašavanju ove vrste još 1994. godine, ali su između 2005. i 2016. istraživači sa Državnog univerziteta u Novom Meksiku i Univerziteta u Pitsburgu primetili značajan geografski pomak. Tipovi poziva koje ovi papagaji upućuju jedni drugima u različitim regionima izgledaju kao da se premeštaju iz regije u regiju. Jer, neki zvuci koji su se nedavno čuli u severnom regionu, ranije su se čuli samo na jugu. Neke ptice sa severa bile su sposobne da proizvedu oba "akcenta", otkrili su istraživači i nazvali ovo "dvojezičnom" veštinom.

Preporučujemo

Ovo bi možda moglo dati papagajima prednost u preživljavanju: ptice koje mogu da komuniciraju sa više pripadnika vrste dele i više informacija, mogu da pristupe područjima hrane ili dobiju privilegije za gnežđenje. A to je u ovom vremenu važnije nego ikada.

Samo u poslednje tri generacije, žuti papagaj je izgubio više od 92 odsto svoje populacije u Centralnoj i Južnoj Americi, uglavnom zbog gubitka staništa i krivolova (ilegalne trgovine divljim životinjama), a činjenica da se ove široko rasprostranjene promene poklapaju sa izmenama u oglašavanju papagaja iz Amazonije možda nije slučajnost.

0:38

0:24

"Uočene promene možda su adaptivni odgovori na promenu veličine grupa i obrazaca društvenog udruživanja ovih ptica", piše u studiji čiji nalazi imaju široke implikacije na ugrožene vrste širom sveta.

Vokalni "dijalekti" su uobičajen primer životinjske kulture: oni se čuju među pticama pevačicama, papagajima, slepim miševima i kitovima. Kao i ljudski akcenti, ovi dijalekti mogu otkriti odakle životinje dolaze, a njihova upotreba može promovisati društvenu koheziju i povezivanje. S obzirom na ključnu ulogu vokalnih dijalekata u društvenim sistemima životinja, istraživanje kulturne evolucije suočene sa antropogenim promenama je opravdano. U Australiji, na primer, vrsta ptice pevačice, poznate pod imenom regent medojed, kritično je ugrožena do te mere da u njenoj populaciji ne postoji dovoljno jedinki da bi sledeće generacije naučile njenu pesmu, a rezultati ovog problema su zabrinjavajući, jer mnoge divlje ptice pevaju čudne pesme, od kojih neke čak i ne pripadaju njihovoj vrsti.

Foto: Shutterstock/Phxzoonorth

Papagaji sa žutim vratom i dalje zvuče isto, ali migracija južnog akcenta vrste na sever ukazuje na kretanje pojedinih akustičnih obrazaca. Od 90-ih godina 20. veka, amazonke sa žutim vratom su pokazale tri različita vokalna dijalekta: jedan na severu, drugi na jugu i treći u Nikaragvi. Istraživanje iz 2005. pokazalo je da je integritet ovih akcenata ostao netaknut više od jedne decenije, a potom se izmenio. Prema istraživanju iz 2016. godine, populacija žutih amazonki u Kostariki je opala za više od polovine, verovatno uzrokovana krivolovom, gubitkom staništa i fragmentacijom.

Istraživači su primetili dugoročnu istrajnost severnog i južnog dijalekata, ali su dokumentovali i četiri nove varijante poziva, veliki porast dvojezičnih lokacija i ptica i promenu geografskog opsega tri tradicionalna dijalekta. Porast novih akustičkih varijanti posebno je bio očigledan na jugu. Veća udaljenost između mesta za prenoćište u ovom regionu mogla je da inhibira kretanje i podstakne kulturno odstupanje, objašnjavaju istraživači. Na severu, gde su mesta za prenoćište brojnija, papagaji su naučili da proizvode zvuke i drugih ptica iz komšiluka.

Neke od ovih promena mogle bi da ometaju komunikaciju među papagajima žutog vrata, ali povećanje broja ptica "bilingvista" može da bude znak izvanredne prilagodljivosti. Praćenje ovakvog ponašanja i stopa promene "dijalekata", pomaže proučavaocima divljih životinja da razumeju antropogene uticaje i dinamiku populacije kako bi što bolje mogli da očuvaju pojedine vrste.

Studija je objavljena u časopisu Proceedings of the Royal Society B..

(Sciencealert/Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.