Mlečne žabe slepljuju se pri parenju, ali imaju i pehove: Jedan od njih i zaglavljivanje u pogrešnom položaju

Foto: Shutterstock/Kurit afshen

Mnogi vodozemci stvaraju toksične izlučevine i izbacuju ih iz kože da bi odvratili predatore, a kišne žabe Breviceps spp., koje žive u južnoj Africi, nisu izuzetak. Kad osete neku pretnju, ove žabe luče mlečno-belu tečnost zbog čega su nazvane "melk-padda", što u prevodu znači "mlečne žabe“.

Ali, ova telesna tečnost ima važniju funkciju za kišne žabe: ona ih slepljuje za partnera u intimnom činu.

Za razliku od većine vrsta žaba koje polažu jaja u vodu, kišne žabe polažu jaja ispod zemlje. Međutim, ukoliko mužjak nije čvrsto stisnut uz svog partnera tokom procesa ukopavanja, verovatno će biti izbačen pre nego što jaja budu položena i oplođena.

0:24

1:34

Lepak koji služi za lepljenje partnera nije uvek "super-lepak": poznato je da se mužjaci često zaglave u pogrešnom položaju - pozadi, napred ili bočno - ili pojedinačne žabe budu prikovane za parove. Ipak, ovaj žablji lepak je u većini slučajeva efikasan i ne dopušta brzi "razvod" kada dođe do ovakvih nezgodnih situacija.

Foto: Shutterstock/aulia ananta

Punoglavci kišnih žaba nemaju mogućnost da plivaju u vodi, već nakon dolaska na svet dobijaju velike žumančane kese koje ih hrane nakon izleganja, a potom izlaze iz jazbina u zemlji kao potpuno formirane male žabe.

Kišne žabe su dobile naziv po navici da posle kiše izlaze u velikom broju iz rupa u zemlji.

Kada im pripreti opasnost, one se naduvavaju vazduhom koji progutaju u velikim količinama kako bi zastrašili predatore i pritom uznemireno cvile.

(Discoverwildlife/Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.