Znate li da ženke 15 vrsta životinja imaju menstruaciju: Među njima primati, glodari, pa i slepi miševi

Menstrualni ciklus igra suštinsku ulogu u reprodukciji ljudi, ali većina drugih vrsta nema problem sa mesečnim krvarenjem, jer on ne postoji. Dina Emera, evolucioni biolog sa Instituta za istraživanje starenja Bak, kaže da ženke 15-ak vrsta sisara imaju menstrualni ciklus. Većina su primati, uključujući naše najbliže rođake šimpanze (Pan troglodites) i bonobo majmunee (Pan paniscus). Naučnici su takođe otkrili menstrualne cikluse kod nekih vrsta slepih miševa, rovki sa "surlom" i nedavno bodljikavih miševa (Acomys cahirinus).

Nisu sve navedene vrste blisko povezane, pa je osobina mesečne periode verovatno evoluirala konvergentno, što znači da je od menstruacije morala da postoji evoluciona korist, rekla je Emera.

Preporučujemo

Postoje i druge životinje koje povremeno krvare kroz svoje reproduktivne organe. Vlasnici nesterilisanih pasa znaju da njihovi ženski ljubimci prolaze kroz estrus, ali ovo krvarenje dolazi iz drugog izvora nego kod životinja koje imaju pravu menstruaciju. Kod životinja koje krvare dok su u estrusu, povećanje hormona estrogena u plodnom periodu uzrokuje širenje krvnih sudova unutar vagine, pa male količine krvi iscure iz sudova.

Kod životinja sa menstruacijom, sve je uslovljeno estrogenom i progesteronom. Dodatni hormoni takođe učestvuju u sazrevanju i oslobađanju jajeta uoči menstruacije. Progesteron je hormon potreban za održavanje trudnoće i povećava se čak i pre nego što životinja zatrudni. Porast nivoa estrogena izaziva zgušnjavanje sluznice materice i razvoj novih krvnih sudova, a kad se jaje oslobodi, progesteron počinje da raste, dok estrogen pada. Ako se trudnoća tada ne dogodi, nivo progesterona opada, a novoformirani krvni sudovi i nova tkiva se odvajaju u obliku menstrualne krvi i delova tkiva.

Kod sisara bez menstruacije nivo progesterona počinje da raste tek nakon što ženka zatrudni, kaže Emera koja ne traži odgovor na pitanje "zašto imamo menstruaciju", već "zašto pripremamo matericu za trudnoću pre nego što zatrudnimo?" Naučnici ne znaju tačan odgovbor na ovo pitanje koje možda ima veze sa činjenicom da sve životinje koje imaju menstruaciju imaju mali broj potomaka: ljudi, primati, slepi miševi i rovke sa "surlom" obično imaju samo jedno mladunče, dok bodljikavi miševi imaju jedno do četiri mladunca - manje od većine vrsta miševa.

Foto: Pixabay/ambquinn

Ženke životinja koje imaju menstruaciju imaju i duže trudnoće ili "periode gestacije" od "koleginica" bez menstruacije. Bodljikavi miševi, na primer, imaju period gestacije skoro dvostruko veći od ostalih miševa. Pošto ove životinje posvećuju toliko vremena i energije tako malom broju potomaka, važno je da oni prežive.

Kad se sluznica materice priprema za trudnoću, mogu se otkriti hemijski znaci koje embrion oslobađa, a oni povećavaju ili smanjuju njegove šanse za uspešno implantiranje. Ovi hemijski signali odražavaju aspekte održivosti embriona i dešavaju se kod svih sisara, ali kod životinja koje imaju menstruaciju i koje pre stvore uslove za uspešan rast embriona, to se dešava mnogo ranije.

Robert Martin, penzionisani evolucioni biolog i akademik sa Univerziteta u Cirihu, smatra da menstruacija može da igra ulogu u čuvanju sperme. Slepi miševi mogu da skladište spermu u reproduktivnom traktu do 200 dana pre oplodnje, a dokumentovano je da žena može da čuva polne muške ćelije do devet dana u svom reproduktivnom traktu. Međutim, kada se spermatozoidi predugo zadržavaju, oni počinju da se razgrađuju što može da izazove hromozomske probleme ako oplode jaje, kaže Martin i dodaje da pretpostavlja da odvajanje sluzokože materice omogućava životinjama da izbace staru spermu i naprave prostor za noviju i "svežiju".

Postoje i druge teorije o tome zašto nastaje menstruacija kod životinja, ali nema konkretnih dokaza ni za jednu, pa Martin kaže da je o ovoj temi potrebno više istraživanja.

(Livescience/Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.