Za kloniranje psa Britanka potrošila više od 50.000 dolara: Da li ovaj postupak zaista "vraća" ljubimca

Foto: Shutterstock/Alexlukin

Kada je vlasnica psa (nazvaćemo je Rejčel) shvatila da će njen voljeni ljubimac uginuti krajem 2021, bila je potpuno skrhana: 13-godišnji šnaucer patio je od artritisa i respiratornih tegoba, a veterinar je upozorio Rejčel da se psu bliži kraj. Dok je razgovarala sa prijateljem, Rejčel je saznala da on jednog dana namerava da klonira svog psa. Pedesetčetvorogodišnja Rejčel, bihejviorista za pse, rekla je da bi i ona to učilila, kad bi zaista bilo izvodljivo. Prijatelj je rekao da je izvodljivo, Rejčel je sve istražila na internetu i shvatila da je čovek zaista u pravu, prenosi Telegraph.

Rejčel je otkrila da Gemini Genetics, kompanija sa sedištem u Šropširu, skladišti životinjsko tkivo, uključujući kućne ljubimce, uz obećanje da će zamrznuti njihove ćelije dok kloniranje ne postane legalno u Velikoj Britaniji. Vlasnicima koji ne žele da čekaju novo vreme koje možda nikada neće doći, Gemini može da pošalje željene ćelije u SAD, gde je kloniranje legalno: njihova sestrinska kompanija ViaGen može da napravi genetski identičnog novog ljubimca za naknadu od 50.000 dolara i, ako klijenti žele, isporuči životinju na njihova kućna vrata.

Preporučujemo

Pevačica Barbra Strejsend dva puta klonirala istog psa

U Velikoj Britaniji kloniranje je i dalje sinonim ovce Doli koja je postala prva klonirana životinja na Roslin institutu Univerziteta u Edinburgu, jula 1996. godine. Iako je kloniranje životinja nezakonito u Britaniji (osim u naučne svrhe), ne postoji zakon koji se protivi posedovanju klonirane životinje. Prvi britanski klonirani pas Mini-Vini, minijaturni jazavičar u vlasništvu Rebeke Smit i kopiran od njenog prvog psa Vinija, ugledao je svet u Južnoj Koreji 2014. godine. Nasuprot tome, u SAD cveta tržište kloniranja kućnih ljubimaca, sa pristalicama poput Barbre Strejsend kojoj je ViaGen čak dva puta napravio kotona de tuleara Samantu. Većina Britanaca nije svesna stalnog rasta broja kloniranih ljubimaca, jer se oni koji to mogu priuštiti obraćaju ViaGenu i drugim kompanijama u Francuskoj, Kini i Južnoj Koreji, kako bi im na ovaj način oživeli uginule ljubimce.

Rejčel je jedna od desetak britanskih klijenata koji kloniraju kućnog ljubimca zahvaljujući kompaniji ViaGen i želi da ostane anonimna.

1:34

0:38

"Samo uži krug prijatelja zna da je moj sadašnji pas kloniran", kaže ona.

Nakon što je stupila u kontakt sa Geminijem, Rejčel je razgovarala sa menadžerkom Lusi Morgan, koja joj je rekla šta treba da uradi. Nakon uginuća psa, njegovo telo se mora držati na hladnom, a u roku od pet dana veterinar mora ukloniti 1-2 cm površine kože sa njegovog uva i uzorak slične veličine sa tela koji se zatim šalju u Geminijevu kliniku, gde se čuvaju na -196 stepena Celzijusa. Oko 50 klijenata odlučilo je da sačuva svoje ljubimce na ovaj način, bez pomisli na kloniranje.

"Naši klijenti su oni koji žele da kloniraju ljubimce, ali i oni koji žele da sačuvaju njihovu DNK i nameravaju da u budućnosti razmisle o kloniranju", kaže Morgan i dodaje da sve njih vezuju ogromne emocije prema ljubimcima.

Foto: Pixabay

Lista čekanja i kredit za kloniranje ljubimca

U početku, Rejčel nije znala koliko daleko će ići. Nakon razmišljanja i istraživanja, zatražila je da bude stavljena na listu čekanja za kloniranje. Iako je ovaj proces rezervisan za bogate, Rejčel je bila srećna jer nije imala nikakvu hipoteku, pa je bez problema podigla kredit. "Kad pomislite da neko plaća 10.000 funti za određenu rasu psa, moj trošak nije tako sulud", rekla je Rejčel.

Šest meseci kasnije, vrši se potrebna procedura: jajašce u razvoju hirurški se uklanja iz ženke pre nego što se njegovo jezgro izvuče i zameni jezgrom iz ćelije kože ljubimca koji se klonira. Električna energija stimuliše deobu ćelija i nastali embrion se implantira sa nekoliko drugih, u matericu drugog psa, "surogat majke". Posle oko 60 dana, uz malo sreće, štene se rađa, iako većina kloniranih embriona ne preživi.

Kloniranje izaziva mnoge etičke i moralne brige. Neki kritičari strahuju da bi kloniranje životinja moglo da otvori vrata kloniranju ljudi, što stvara druge sumnje i probleme. Neko veruje da kloniranje tretira kućne ljubimce kao imovinu, a ne kao živa bića, pa se budućim vlasnicima savetuje da radije udome nekog psa iz prihvatilišta.

Organizacija RSPCA je veoma zabrinuta zbog kloniranja životinja, jer "proces uključuje naučne procedure koje mogu izazvati bol, patnju i uznemirenost, uz malo obzira na etiku ili dobrobit životinja". Brojne naučne studije sugerisale su da su klonirane životinje sklonije bolestima, iako kompanije za kloniranje tvrde da je to netačno.

Rejčel kaže da nije videla uslove života surogat psa, ali su joj poslate fotografije i bila je zadovoljna. Ona tvrdi da to ne bih uradila da je bilo okrutnosti prema životinjama i veruje da je kloniranje normalnije od većine drugih načina uzgoja.

Foto: Pixabay

Direktor kompanije za kloniranje ima kloniranog ljubimca

Direktor Geminija Tulis Matson poseduje kloniranog koker španijela po imenu Gem koji je "srećan, zdrav, pun energije i karakteran i, što je najvažnije, pokazuje sve veću sličnost sa svojim originalom“. Međutim, kako RSPCA naglašava, klonirana životinja "nikada neće biti tačna kopija originalnog ljubimca, bilo po izgledu ili ponašanju, a klonirani psi će imati različita životna iskustva, što će rezultirati životinjama sa različitim ličnostima“.

Kritičari tvrde da kompanije na ovaj način eksploatišu ožalošćene vlasnike kućnih ljubimaca, prodajući nadu da se životinja identična njihovoj mački ili psu može vratiti, a stvarnost je obično nešto drugačija.

Krajem 2022, Rejčel je odletela u Teksas da upozna novo štene koje je prva četiri meseca života provelo sa surogat majkom. Britanski zakoni o karantinu značili su da je morala da leti kući preko Francuske.

"Pročitala sam objavu jedne žene na mreži o preuzimanju njenog klona: opisala je to kao ponovni susret", kaže rejčel. "Za mene to nije bilo u redu: nisam imala iluzije da će se moj prvi pas vratiti. Njego klon je identičan blizanac. Pogledala sam ga u oči i odmah osetila ljubav, iako sam se osećala krivom zbog prethodnog psa.”

S vremenom je klonirani pas razvio svoju ličnost. Kada je njen prvi pas uginuo, bio je starac koji se vozio okolo u kolicima i nije smeo da zalaje na ptice. Novi pas je pun života, a i životni stil Rejčel je drugačiji: deca su se odselila, pa je u kući mirnije, a ona se preselila na selo.

"Kloniranjem vam je zagarantovan sličan temperament psa i uverena sam da sam dobila ono što sam želela", kaže Rejčel koja vrdi da klona voli kao svog prvog psa. "Iskreno mislim da bi većina ljudi ovo uradila da imaju psa koga obožavaju i da ga mogu priuštiti”, dodala je Rejčel.

Malo je verovatno da će se zakon u Velikoj Britaniji uskoro promeniti, iako izlazak iz EU "nudi potencijal za reviziju tehnologije“. Rejčel kaže da je većini klijenata potencijalnih korisnika usluge kloniranja ljubimaca čak i mogućnost ovog procesa u budućnosti dovoljna da ublaži tugu. Ova bihejvioristkinja kaže da je čak sačuvala uzorke kože svog ponija.

U međuvremenu, kako sve veći broj britanskih vlasnika kućnih ljubimaca postaje svesno ove mogućnosti, broj kloniranih pasa i mačaka koji žive u ovoj zemlji nastaviće da raste.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.