Ne postoje životinje koje bljuju vatru, ali ima stvorenja spremnih za hemijski rat: Upoznajte bubu bombardera

Foto: Shutterstock/KASIRA SUDA

Opšte je poznato da ne postoje životinje koje mogu da bljuju vatru, poput junaka poznatih filmskih serijala i naučnofantastičnih filmova. Da bi postojala životinja koja može da izdahne plamen, kako se tvrdi u nekim studijama, a prenosi Livescience, ona bi trebalo da bude kombinacija krave, bube bombardera i jegulje.

Da bi se zaštitile od grabljivaca, neke životinje razvile su pametne odbrambene mehanizme, a najpoznatije među njima su bube bombarderi.

Takve kakve su, bube bombarderi su spremne za hemijski rat, a pojedine vrste umeju da izbegnu svakog neprijatelja tako što "eksplodiraju", odnosno izbacuju "rafal" hemijske supstance koju proizvode.

0:24

1:34

Pogledajte kako izgleda "rafalna paljba" nekih vrsta insekata!

Može li neka životinja da proizvede vatru

Da bi neka vrsta proizvela plamen u spostvenom telu, potrebni su gorivo, kiseonik i izvor toplote. Iako životinje proizvode metan tokom varenja, njihov probavni sistem treba da bude drugačiji da bi proizveo dovoljno gasa za "spaljivanje". Osim toga, postoji i problem čuvanja metana, pa je zaključak više nego logičan: ne postoji biološka osnova da kopnene životinje skladište gasove pod visokim pritiskom. Bolja opcija bila bi tečnost, i to etanol, ali i tu postoji problem skladištenja.

Ako tražimo odgovor u biologiji stvarnog sveta, jedan od izvora plamena bilo bi i neko ulje: jedna takva vrsta ulja postoji u galebu! On proizvodi stomačno, energetski bogato ulje koje povraća da bi nahranio ptiće. Ovo ulje služi i za odvraćanje predatora: kad je ugrožen, galeb povraća lepljivo ulje neprijatnog mirisa preko predatora, ali je sreća da još nije našao način da zapali ono što povrati.

Foto: Shutterstock/johannviloria

Kad postoji izvor goriva, trebalo bi da se pomeša sa oksidantom, najverovatnije kiseonikom. Ovakva "hemija" odvija se u nekim vrstama, a jedna od njih je buba bombarder. Ovaj insekt ima "rezervoare" prilagođene čuvanju vodonik peroksida (popularnog hidrogena kojim se posvetljuje kosa). Kada je ova buba ugrožena, ona izbacuje vodonik-peroksid na mesto koje sadrži enzime, a oni ga razlažu na vodu i kiseonik. Ovo je egzotermna reakcija koja prenosi energiju u okolinu, i u ovom slučaju podiže temperaturu smese skoro do tačke ključanja. Reakcija je toliko agresivna da se ponekad koristi za pokretanje raketa. Povećanje pritiska izazvano naglom proizvodnjom kiseonika i ključale vode gura opasnu mešavinu iz otvora u stomaku bube ka zadnjem otvoru i njenom plenu ili pretnji.

Da bi se ovakav produkt organizma zapalio, potrebna je "elektrika", odnosno nešto slično onome što se nalazi u ribama poput električne jegulje. One generišu kratke impulse do 600 volti i mogu da stvore iskru u kratkom vazdušnom procepu. Ako bi se ove varnice ispustile kroz kanale na zadnjem delu nekih vrsta koje uspešno skladište "gorivo", one bi mogle da zapale mlaz ulja i kiseonika pod visokim pritiskom.

Ovo se, ipak, dešava u okviru naučne fantastike, a fantazija i mašta ne mogu da stoje iza nauke.

Posledica "napada" kiselinom bube bombardera: Foto: Shutterstock/whyoem

Na udaru kiselinske "eksplozije" bio i Darvin

Čarls Darvin svojevremeno je opisao "udar" hemijske odbrane koju je nad njim izvršila buba iz porodice bombardera. U pismu prirodnjaku Leonardu Dženinsu 1846. Darvin između ostalog piše da je poželeo da jednu budu spreči da pobegne, pa ju je strpao u usta i doživeo izlivanje kiseline.

Mehanizmi hemijske odbrane variraju među vrstama buba bombardera: neke suptilno izbacuju hemikalije iz abdomena, u vidu penastog sekreta, a druge se brane eksplozijom! Uz zvučni udar, ove bube prskaju mešavinu kipućih, iritantnih hemikalija na predatore koji se previše približe. Bube imaju dosta "municije" i rafalno ispaljuju svoje hemikalije.

Foto: Shutterstock/kingfisher

Kako bube bombarderi preživljavaju sopstvene eksplozije

Smatra se da "sprej" koji se oslobađa iz bube bombardera ima temperaturu do 100 stepeni Celzijusa. Ali, kako ovako malo stvorenje uspeva da nosi hemikalije koje reaguju tako burno?

Buba bombarder čuva hemikalije u odvojenim "kesama": vodonik peroksid u jednoj, a hidrohinon u drugoj: kad je neko napadne, ona ih pomeša u komori na zadnjem delu stomaka i smesa se skoro trenutno izbacuje iz stomaka. Čvrsta reakciona komora na zadnjem kraju bube štiti ostale unutrašnje organe insekata od oštećenja. Čak i kad bi došlo do slučajne "detonacije", bubama to ne bi naškodilo. Afrička buba bombarder može da izvrne stomak da bi ispalila svoj sprej u bilo kom pravcu, kao odgovor na pretnju.

Jedan od "nezgodnih" neprijatelja buba bombardera su žabe krastače, grabljivci iz zasede koji lako hvataju i gutaju životinje manje od sebe, pa i bube bombardere. Ako osete kiselinu u ustima, krastače ispljunu ili povrate plen. Studije otkrivaju da bube bombarderi imaju iznenađujuće visoku stopu preživljavanja kada ih progutaju krastače, i to je rezultat njihove eksplozivne odbrane.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.