Robotska riba, novi pomoćnik naučnika: Svoj izgled i funkcije ona crpi iz sveta prirode koju istražuje

Foto: Shutterstock

Ljudska tehnologija dugo crpi inspiraciju iz sveta prirode: prvi avioni su napravljeni po uzoru na ptice, dizajner čičak trake bio je inspirisan dosadnim osušenim čičkovima koje je svakodnevno skidao sa dlake svog psa, a poslednjih godina, inženjeri željni istraživanja okeana oslanjaju se na stil života i veštine svojstvene bićima koja se u vodi najbolje snalaze: reč je o ribama.

Istraživači razvijaju robote koji izgledaju i plivaju kao ribe i tvrde da su njihovi vodeni "automati" jeftiniji, lakši za upotrebu i manje ometaju život u moru od daljinski upravljanih vozila (ROVs) koje naučnici koriste, piše Popsci.

Naučnici tvrde da samo nekoliko tehničkih problema stoji na putu revolucije riba-robota.

0:15

0:40

Tokom proteklih nekoliko decenija, dizajniran su prototipovi robotskih riba za različite svrhe: neke su napravljene za obavljanje specifičnih zadataka, kao što je kontakt sa drugim ribama u laboratoriji, simulacija hidrodinamike ribe ili prikupljanje plastike iz okeana i većina je dizajnirana da pliva morima dok prikuplja podatke. One su opremljene video kamerama za dokumentovanje svih oblika života na koje naiđu i senzorima za merenje dubine, temperature i kiselosti vode. Neke od riba-mašina, uključujući robotskog soma po imenu Čarli koga je razvila CIA, mogu čak da uzimaju uzorke vode i da ih skladište i čuvaju.

Dok moderni ROV mogu da obavljaju sve više zadataka, naučnici tvrde da će robotske ribe postati nezamenjivi alat "morske" budućnosti.

"Posao koji obavljaju postojeći ROV-ovi mogu da rade i robotske ribe, pa čak i da obave ono što je nedostupno ROV-ovima", kaže Vaj Čeng Čui, pomorski inženjer na Univerzitetu Vestlejk u Kini.

Od pronalaska prvog ROV-a 1953. godine – sprave po imenu Pudl – naučnici su se sve više oslanjali na ovaj izum kako bi stigli do delova okeana koji su previše duboki ili opasni za ronioce. ROV-ovi mogu da odu do dubine koje ronioci ne mogu da dosegnu, provedu praktično neograničeno vreme tamo i donesu uzorke, kako žive, tako i nežive. Dok su ROV bili blagodat za nauku, većina modela je bila glomazna i skupocena: neki ROV-ovi koje koriste naučne organizacije, poput Instituta za istraživanje akvarijuma u ​​zalivu Monterej (MBARI), okeanografska institucija Woods Hole, Institut za okean Schmidt i OceanKs, teški su skoro koliko i nosorog i koštaju milione dolara. Ovakvi veliki, vrhunski ROV-ovi takođe zahtevaju kran za postavljanje i moraju biti vezani za matični brod dok su u vodi.

Foto: Shutterstock

Nasuprot tome, robotske ribe su botovi na baterije koji obično teže samo nekoliko kilograma i koštaju nekoliko hiljada dolara. Iako su dizajnirane da podsećaju na prave ribe, robotske ribe obično se prave u neutralnim bojama i samo po obliku podsećaju na svoje biološke parnjake. Ipak, čak i najnerealnije robotske ribe manje ometaju vodeni život od prosečnog ROV-a.

Za razliku od većine ROV-a koji koriste propelere za kretanje, robotske ribe plivaju poput životinja koje su ih inspirisale. Savijajući rep napred-nazad, one tiho klize kroz vodu i ne ometaju morski život. Pošto su male i skrivene, naučnici bi mogli da ih koriste da posmatraju osetljive vrste ili da uđu u uglove koralnih grebena, uske formacije od lave i podmorske pećine.

Iako su robotske ribe sklone manevarskim potezima, trenutni modeli imaju jednu veliku manu: njihov domet je veoma ograničen. Bez matičnog broda koji ih snabdeva strujom i ograničenog prostora za držanje baterija, današnje robotske ribe mogu da provedu samo nekoliko sati u vodi. Da bi robotske ribe učinile moderne ROV-ove zastarelim, trebaće im ključni deo koji trenutno nedostaje: priključna stanica na kojoj mogu da pune svoje baterije.

Naučnici predviđaju da će uskoro jata malih robotskih riba raditi zajedno kako bi ostvarila velike zadatke. One će naizmenično pristajati na podvodnim stanicama radi punjenja baterija koje će napajati obnovljivi izvori energije, poput talasa. To bi trebalo da poveća efikasnost operacija u dubokom moru. Postoje pretpostavke da bi se ova budućnost mogla ostvariti za manje od jedne decenije ako potražnja bude dovoljno velika.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.