Još jedan podvig naučnika: Pronašli način da iz izmeta hijena saznaju koliko su cenjene u čoporu!

Foto: Pixabay/anramb

Možete li da zamislite da izmet nekih životinja može da posluži za određivanje statusa jedinke u grupi? Kad su u pitanju hijene, naučnici tvrde da je to moguće i da među pegavim hijenama visokog i niskog društvenog statusa ima epigenetskih razlika koje se uočavaju u onome što iz sebe svakodnevno izbacuju, piše Popsci.

Prema najnovijem istraživanju, objavljenom 28. marta u studiji u časopisu Communications Biology, biolozi tvrde da mogu da razlikuju hijene visokog i nižeg ranga na osnovu analize njihovog izmeta u kome pronalaze "molekularne potpise društvenog statusa". U društvu hijena, neki pojedinci dominiraju nad drugima, a dobijeni rangovi određuju kako životinje međusobno komuniciraju i dobijaju hranu. Hijene višeg statusa su popularnie i imaju češće i uspešnije društvene interakcije. Osim toga, popularnije hijene ne ulažu mnogo truda da bi pribavile obrok. Nova studija pokazuje da društvene norme u čoporima hijena imaju dalekosežne efekte, čak i menjaju način na koji se pokazuje DNK ove životinje.

Foto: Pixabay/hrisstenger

Kada okolina utiče na gene

Izmena DNK kod hijena dolaze u obliku epigenetskih promena (izmena u načinu na koji se geni eksprimiraju kao odgovor na uslove okoline). Na 149 epigenetskih mesta u ćelijama creva ekstrahovanih iz uzoraka izmeta, hijene visokog i niskog statusa pokazuju značajne razlike. Između dve grupe životinja mogu se otkriti varijacije u metilaciji DNK, procesu u kome se metilne grupe vezuju za regione genoma unutar ćelije i potiskuju određene gene.

1:12

0:15

Mnogo faktora utiče na metilaciju DNK: veliki deo se nasleđuje, ali se deo stiče tokom života. Dostupnost hrane, nivo aktivnosti, stres, konkurencija ili izloženost zagađivačima mogu izazvati promene u metilaciji, a time i ekspresiji gena. Kada se pojave epigenetske promene, neke se mogu preneti na sledeću generaciju.

Kod hijena i nekoliko drugih vrsta životinja, prethodna istraživanja su nagovestila da društveni status može dovesti do epigenetskih promena kod mladunaca i odraslih. Studija dodaje sve veći broj dokaza o tome da društveno okruženje igra značajnu ulogu u zdravlju životinja i ljudi i fiziologiji, ostavljajući dugoročan trag na njihovoj DNK.

Foto: Pixabay/leeshypooh

Molekularni tragovi društvenog poretka

Hijene žive u čoporima, organizovanim pod strogom društvenom hijerarhijom i u njima dominiraju ženke. Pojedinci višeg statusa podređuju one nižeg statusa, a takav čin se prenosi sa majke na kćerku. Društveni poredak određuje mnogo toga, od načina na koji se konflikti rešavaju i koliko daleko pojedinac mora da ode da bi pronašao hranu. Pritom, životinje višeg statusa imaju prioritet prema bližim izvorima hrane, dok hijene niskog statusa moraju da odlaze na udaljenija mesta.

Naučnici pretpostavljaju da ove razlike u pristupu resursima izazivaju epigenetske promene, čak i kod mladunaca. Majke niskog statusa koje putuju po hranu provode manje vremena negujući svoje potomstvo od majki koje ostaju bliže jazbini.

U istraživanju, biolozi su prikupili i analizirali sveže uzorke fecesa 42 različite hijene, 18 visokorangiranih ženki i 24 ženke nižeg ranga, među kojima su i mladunci i odrasle jedinke. Mnogi geni do kojih su istraživači došli analizom povezani su sa konverzijom energije, imunološkim sistemom i "komunikacijom" između creva i mozga hijena, signalizirajući da pristup hrani i druge statusne razlike imaju dugoročne efekte na metabolizam i zdravlje hijene.

Foto: Pixabay/suguscat

Od hijena do ljudi

Divlje hijene su društveno veoma dinamične i imaju složene socijalne odnose. Osim toga, one su bolji model za naučno proučavanje, jer nisu pod veštačkom manipulacijom laboratorije ni pripitomljavanja, kao laboratorijski miševi ili kunići.

Studija ukazuje na to da društveni rang i pristup resursima imaju značajan uticaj na ekspresiju gena sisara. Uprkos specifičnostima društvenih hijerarhija različitih vrsta, ako se to dešava kod hijena, moglo bi se desiti i kod ljudi. Ovo istraživanje hijena direktno doprinosi razumevanju kako društveno okruženje ljudi može uticati na njihovo zdravlje i koliko može da bude rizično u pogledu obolevanja.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.