On je super predator koji nikad ne spava, u Africi uliva više straha nego lav i od njega strepi čitav svet

Foto: Shutterstock/design36

Sa šapama "okićenim" oštrim kandžama, vođenim talasastom masom čistih mišića, oštrim vidom, sjajnim refleksima i čeljustima punim kao žilet oštrih zuba, lavovi su grabljivci koje većina životinja zaobilazi u širokom luku. Osim zastrašujućeg izgleda, lavovi imaju fenomenalnu inteligenciju i love u čoporima.

"Lav je najveći kopneni predator na planeti koji lovi u grupi i trebalo bi da bude najstrašniji", izjavio je biolog za zaštitu prirode Majkl Klinči sa Zapadnog univerziteta u Kanadi. Ali, u preko 10.000 snimaka divljih životinja u afričkoj savani, 95 odsto posmatranih vrsta reagovalo je sa mnogo više užasa na zvuk potpuno drugačije zveri. Ovo stvorenje čak ni tehnički nije vrhunski grabljivac. To smo mi ljudi. Mi smo čudovišta koja "vrebaju ispod kreveta" drugih sisara", piše Sciencealert.

Foto: Shutterstock/BsWei

"Strah od ljudi je ukorenjen i sveprisutan", kaže Klinči. "Ideja da će se životinje naviknuti na ljude ako ih ne love nije opstala."

0:15

0:40

U istraživanju objavljenom 2023. godine, ekologiškonja sa Zapadnog univerziteta Liana Zanet i njene kolege puštale su seriju vokalizacija i zvukova životinjama na vodotocima u južnoafričkom nacionalnom parku "Greater Kruger" i snimili su njihove "odgovore". Ovo zaštićeno područje je dom najveće svetske preostale populacije lavova.

Istraživači su emitovali zvuke ljudskih razgovora na lokalnim jezicima, uključujući i engleski, kao i zvuke ljudskog lova, uz lavež pasa i pucnje. Takođe su puštali zvuke lavova koji međusobno komuniciraju.

Lavovi međusobno reže i tako razgovaraju, ali ne riču jedni na druge, i na taj način lavlja vokalizacija može da se uporedi sa ljudskim razgovorom. Ipak, nisu svi eksperimenti dobro prošli: jedne noći, snimak lava je toliko naljutio slona da je napao i razbio opremu.

Skoro sve vrste sisara koje su posredno učestvovale u eksperimentima - nosorozi, slonovi, žirafe, leopardi, hijene, zebre i bradavičaste svinje - napuštale su okruženje kad bi čule ljudski govor. I nije bilo važno to što su te životinje same po sebi bile poznate kao veoma opasne.

"Konkretno slušanje ljudskih glasova je izazvalo najveći strah", objašnjava tim u svom radu, "što sugeriše da divlje životinje prepoznaju ljude kao pravu opasnost, dok su povezane vokalizacije, kao što je lavež pasa, manje uznemirujuće“.

S obzirom na to koliko su ljudi sveprisutni u svemu, bekstvo životinje od čoveka uvek će biti samo privremeno. To nažalost znači da će sve vrste nastaviti da strahuju od ljudi. Ovo nije nimalo dobra vest za neke ugrožene vrste koje žive u savani, poput žirafe. Istraživači tvrde da će nastavak strahovanja od čoveka smanjiti populaciju životinja tokom generacija.

Rasprostranjenost straha među sisarima u savani je dokaz koliko ljudi utiču na ovu životnu sredinu. Životinje su na gubitku zbog nestajanja staništa, klimatskih promena i izumiranja vrsta, već i zbog prisustva čoveka na svakom mestru ove naše planete.

Strah od najopasnijih životinja neće sprečiti čoveka da odluči o njihovoj sudbini: od uništavanja ogromnih mamuta do čuvanja najopasnijih vrsta današnjice, ljudi prihvataju svaki mogući izazov.

Kao najsmrtonosnija životinja na planeti i glavni pokretač evolucije, čovek je zaslužio svaki srčani udar užasa koji usađuje drugima.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.