"Đavolji" majmuni iz gradova otimaju turistima mobilne telefone: Vraćaju ih samo pod jednim uslovom

Foto: Shutterstock/Fewerton

Turizam nekih zemalja zasnovan je između ostalog i na posetama gradovima kojima divlje životinje nesputano šetaju i imaju neposredan dodir sa ljudima. Turistima su posebno atraktivni primati sa "ljudskim" licima, složeni socijalnim odnosima i akrobatskim ludorijama, pa ih sa zadovoljstvom posmatraju. Ali, pre izvesnog vremena, pojavile su se priče koje majmune prikazuju u zlokobnijem svetlu. Izveštaji o "majmunskim napadima", "đavoljim majmunima" ili čak "majmunima koji cepaju lice i grizu ruke i noge ljudima" postali su uobičajeni u medijima. Da li su se naši rođaci primati okrenuli protiv nas, pita se Livescience.

Nedavni napadi majmuna uključuju različite vrste ovih životinja, a najčešće se radi o dugorepom makakiju na Tajlandu, japanskom makakiju u Japanu i languru u Indiji.

Preporučujemo

Većina ozloglašenih primata su makaki, ​raznolika grupa društvenih, inteligentnih, relativno velikih majmuna koji vole da "putuju", jer imaju fleksibilnu ishranu. Na licu, zapravo u obrazima, imaju kese u kojima skladište hranu i kasnije je jedu.

Habituacija ili prenaglašeno navikavanje životinja na ljude

Bez obzira na vrstu majmuna ili lokaciju na kojoj "napadaju", glavni razlog ujeda i napada je njihovo navikavanje na određene poteze ljudi. Habituacija je proces koji istraživači životinja koriste da zadobiju poverenje životinja kako bi mogli da prate i beleže njihovo ponašanje, sa ograničenim uticajem sopstvenog prisustva.

0:38

1:34

Ali životinje se mogu nenamerno navići na čoveka: veverice u gradskom parku naviknute na hranu koju im ljudi daju su jedan primer, dok drugi uključuju "urbane" lisice u Velikoj Britaniji, medvede u Severnoj Americi i, u mnogim delovima tropskih krajeva, majmune u gradskim četvrtima.

Kada životinje izgube strah od ljudi i postanu smetnja, kaže se da su se preterano navikle i odomaćile. U skoro svim slučajevima prekomernog navikavanja, glavni faktor je ljudska hrana. Ono što ljudi jedu neodoljivo je divljim životinjama. Ljudske namirnice su bogate hranljivim materijama, lako se vare i dostupne su u kantama za smeće, u torbama koje se lako otvaraju i nemaju nadzor, ili ih životinje dobijaju direktno iz ruku čoveka.

Foto: Shutterstock/Apiguide

Sa ekološke tačke gledišta, životinje koriste sve prednosti opstanka i ne iznenađuje što savladavaju strah i prilagođavaju se ljudima.

Iako je preterano navikavanje glavni pokretač da majmuni "spopadaju" turiste sa hranom, to ne znači da je svaka osoba koja doživi napad ili ugriz davala majmunima hranu ili ih je zadirkivala.

Majmuni su veoma inteligentni, trajno pamte i uče jedni od drugih. Mnoge grupe su se toliko navikle na ljudsku hranu da su naučile da "maltretiraju" turiste kako bi je dobile. Neki majmuni su postali toliko vešti u tome da znaju koji su predmeti vredni turistima i da će ih rado "menjati" za hranu.

Drugim rečima, majmun će vam ukrasti mobilni telefon, ali ćete ga dobiti natrag ako mu bacite hranu.

Još jedan važan faktor u napadima majmuna na turistička mesta je nepoznavanje govora tela, izraza lica i vokalizacije životinja. Čak i veoma pitomi majmuni daju znake upozorenja pre nego što nekoga napadnu. Neiskusni ljudi često pogrešno protumače preteći izraz majmunskog lica, što neminovno vodi do napada.

Foto: Shutterstock/Fewerton

Saveti za turiste koji će se susresti sa divljim životinjama u gradovima

Ne može se očekivati da svaki turista zna da protumači tipične izraze lica i položaje tela svake vrste divlje životinje. Ali, bez obzira na vrstu primata sa kojom se susretnu, postoje pravila ponašanja koja treba poštovati kako bi se izbegli napadi.

Životinjama dajte prostora: prema preporuci Međunarodne unije za zaštitu prirode i mreže ekoloških organizacija, udaljite se od životinje najmanje sedam metara. Ovo pomaže životinjama da se ne osećaju ugroženo i smanjuje rizik od prenošenja ozbiljnih bolesti.

Nemojte stajati između životinje i njene putanje koja vodi ka bezbednom mestu i nemojte se naći između odraslih životinja i njihvoih mladunaca.

Izbegavajte direktan kontakt očima ili pokazivanje zuba: majmuni to shvataju kao čin agresije.

Mnogi primati čitaju otvorenu pretnju iz širokih osmeha turista, pa čak i zevanja i direktnih pogleda. Ako majmun spusti glavu, sitno korača ili udara rukama po zemlji, tiho se povucite.

Nemojte hraniti majmune!

Turizam koji se zasniva na obilasku gradova u kojima slobodno žive neke divlje životinje, pogotovo majmuni, donosi stotine milijardi dolara godišnje, ali se može posmatrati u pozitivnom svetlu isključivo ako se tome pristupi na najodgovorniji način.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.