Znate li šta je "devičanski porođaj": Ženke ovih 8 životinja mogu postati majke bez "intervencije" mužjaka

Foto: Shutterstock/Sergey Uryadnikov

Neke životinje mogu da imaju podmladak bez parenja: ovo se zove "devičanski porođaj" i dešava se zahvaljujući procesu partenogeneze, u kome ženka stvara embrion iz neoplođenog jajeta.

Potomci ovih "super-mama" su samo jednopolni (mužjaci ili ženke).

Preporučujemo

Kada se životinja razmnožava isključivo na ovaj način, to se zove obavezna partenogeneza.

Životinje koje se razmnožavaju normalnim parenjem ponekad na svet donose mlade zahvaljujući fakultativnoj partenogenezi, koja se dešava u retkim slučajevima.

0:24

0:38

Od štapićastih insekata do ajkula, evo spiska osam životinja koje se rađaju "devičanski" odnosno partenogenezom.

Foto: Pixabay

Komodo zmaj

Istraživači su tek 2006. godine otkrili da se komodo zmajevi mogu razmnožavati bez mužjaka. U to vreme, u Evropi su živela samo dva komodo zmaja, a jedan od njih, ženka u zoološkom vrtu u Česteru u Velikoj Britaniji, izbacila je iz sebe "porodicu" koju je činilo 25 jaja, iako nikada nije bila u kontaktu sa mužjacima.

Foto: Pixabay

Ajkula

Morske ajkule su jedna od životinja koje donose na svet mladunce bez mužjakovog oplođenja, a ajkula čekićara je jedna od njih.

Jednog jutra u zoološkom vrtu i akvarijumu Henri Dorli u Omahi, čuvari koji su obilazili životinje, zaprepastili su se kada su u bazenu pronašli malu ajkulu dugu 16,5 cm. Ona je plivala pored tri ženke ajkule čekićare (Sphyrna tiburo). Nijedna od ženki nikad nije bila u dodiru sa mužjacima ove vrste u zatočeništvu i nisu imale naznake da su se parile sa drugim vrstama ajkula.

Spontani porođaji poput ovog nekada su se objašnjavali sposobnošću ženke da skladišti muške polne ćelije u dugim vremenskim periodima nakon uzimanja iz divlje prirode, ali su naučnici odbacili ovu pretpostavku, jer su neke ženke donošene iz divljine više godina pre nego što su postajale polno zrele. Primer dolaska ajkule čekićare na svet bez učešća mužjaka u oplođenju je genetski potvrdio po prvi put da ajkule prolaze kroz partenogenezu.

Od tada su devičanski rođeni mladunci viđeni kod zebra ajkule (Stegostoma tigrinum), crnih grebenskih ajkula (Carcharhinus melanopterus) i obične ajkule (Mustelus mustelus).

Foto: Pixabay

Štapićasti insekt

Za razliku od drugih životinja, partenogeneza kod štapićastih insekata nije retka: zapravo, bube roda Timema reprodukuju se isključivo na ovaj način — i to već milion godina. Ipak, dve podvrste ovih insekata povremeno pribegavaju polnoj reprodukciji, stvarajući raznolikost u genetskom fondu i ograničavajući rizik od ugroženosti vrsta.

Foto: Pixabay

Kalifornijski kondor

Čak i kada su u zarobljeništvu smeštene sa mužjacima, kritično ugrožene ženke kalifornijskog kondora (Gymnogyps californianus) ponekad odlučuju da same "naprave" mladunce. U nadi da će pomoći da se populacija ovih ptica oporavi, istraživači u zoološkom vrtu u San Dijegu smestili su ženke kondora sa mužjakom koji im očigledno nije bio potreban: genetičari koji su testirali uzorke DNK u laboratoriji otkrili su dva ptića muškog pola koji su nosili dve identične kopije DNK majke.

Foto: Pixabay

Slepa zmija

Istraživači nikada nisu identifikovali mužjaka slepe zmije. Bramanska slepa zmija (Ramphotyphlops braminus) je još jedna vrsta koja se, kako se smatra, razmnožava isključivo bez parenja. Do sada su pronađene samo ženke ove vrste.

Foto: Shutterstock/Dotted Yeti

Tardigrade

Tardigrade se mogu razmnožavati i polno i bespolno. To su vodena, mikroskopski mala bića poznata po sposobnosti da izdrže najekstremnije uslove života. Ovi bucmasti vodeni "medvedi", koji mogu da se kreću napred i nazad, reprodukuju se partenogenezom samo u jezerskim i kopnenim staništima.

Foto: Pixabay

Krokodil

Naučnici su u junu 2023. godine objavili da je u Kostariki na svet došlo "bezgrešno" začeto mladunče američkog krokodila. Ove godine naučnici su opisali prvi poznati slučaj "devičanskog" porođaja ove vrste. Nakon što je 16 godina provela daleko od mužjaka, ženka američkog krokodila (Crocodilus acutus) sama je stvorila 14 jaja. Ova ženka stigla je u kostarikanski zoološki vrt 2002. godine i sve vreme provodila je sama u ograđenom prostoru.

Od 14 jaja koje je "napravila", razvilo je svega sedam, a nakon inkubacije, samo jedno jaje je imalo potpuno formiran fetus, ali je mladunče krokodila rođeno mrtvo. DNK analiza fetusa potvrdila je genetsku podudarnost od preko 99,9 posto sa DNK majke!

Foto: Shutterstock/Joan Carles Juarez

Riba moli

Jedan od najneverovatnijih tipova partenogeneze je ona koja zavisi od sperme i pokazuju je amazonske moli ribice (Poecilia formosa). Ove ribe su dobile ime po ženskim plemenima iz grčke mitologije koje su koristile muškarce za reprodukciju i ubijale su dečake po rođenju. Kao i njihove imenjakinje ljudskog roda, amazonske moli ribice polnim ćelijama mužjaka "pokreću" oplodnju, ali je interesantno da mužjaci potiču iz drugih srodnih vrsta i ne doprinose genetskom materijalu budućih mladih riba.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.