Šta se dešava sa životinjama u okeanu tokom uragana?

Foto: Shutterstock/Willyam Bradberry

Kada jaki uragani pogode zemlju, počupano drveće, uništene kuće i druga razaranja su zastrašujuća i vidljiva.

Ali, ono što se dešava u morima i okeanima za vreme tornada nije uvek tako očigledno.

Ogroman broj morskih bića živi duž poluostrva Florida, američke države u kojoj se uragani najčešće pojavljuju. Osim koralnih grebena, u toj oblasti ima močvara i velikih prostranstava prekrivenih morskom travom. I biljke i životinje u ovim regijama različito reaguju na pojavu uragana.

0:15

1:12

Ali, nemaju svi uragani iste efekte, tvrdi Melisa Mej, docentkinja biologije mora na Univerzitetu Florida Gulf Coast.

Šta se dešava sa morskim životom tokom trajanja uragana?

Olujni talas može delovati kao neuobičajeno visoka plima i ostaviti neka morska okruženja neometana tokom uragana, kaže Mej i dodaje da oluja može da ima razorne efekte, od promena u salinitetu do priliva sedimenta i bakterija u more.

Šta se događa sa morskim životinjama tokom uragana?

Foto: Shutterstock/Imagine Earth Photography

Otprilike deset uragana godišnje se razvije u Atlantskom basenu koji uključuje Atlantski okean, Meksički zaliv i Karipsko more, navodi su Administraciji za okeane i atmosferu SAD. Snaga uragana može da stvori talase od 20 metara koji mešaju hladnu vodu iz dubine sa toplijom površinskom vodom. Prema NOAA, njegove struje mogu pokrenuti sediment do skoro 100 metara dubine.

Mnogi morski sisari i ribe se usled ovih promena mogu preseliti u dublje, mirnije vode. Istraživači su pratili kretanje crnih ajkula tokom tropske oluje 2001. godine i otkrili da su napustile to područje pre nego što je plimski talas došao do kopna i vratile su se posle desetak dana.

Naučnici su pretpostavili da niži barometarski pritisak, promene temperature u vodi i slični signali upozoravaju ribe da dolazi oluja. Studija iz 2019. otkrila je da su veliki talasi na površini, koji kovitlaju vodu na morskom dnu, podstakli ajkule da pređu u dublju vodu pre uragana.

Ako delfini i drugi morski sisari ne uspeju da pobegnu sa puta uragana, mogu biti zarobljeni u barama, nasipima i drugim slatkovodnim staništima gde ne mogu da prežive. Tako uragani postaju smrtonosna pretnja morskim životinjama.

Nakon uragana Endru iz 1992. godine, američki Geološki zavod procenio je da je stradalo 9,4 miliona morskih riba. Moguće je da im je talog zapušio škrge ili su promene pritiska formirale smrtonosne mehuriće azotnog gasa u njihovoj krvi. Ista oluja je uskovitlala sediment u slatkovodnim sredinama i pretvorila vodu u anoksičnu (što znači da nedostaje kiseonik). Procenjuje se da je u Luizijani zbog toga uginulo 187 miliona riba.

Uragani utiču na stacionarna morska bića. Posle uragana, "ležišta morske trave i grebeni ostriga bili su zatrpani pomeranjem sedimenta“, izjavila je Valeri Pol, glavni naučnik na Smitsonijan marinskoj stanici i dodala da "mnogo olujnih talasa mogu da iščupaju morsku travu." Uragan Ian odneo je na obalu skoro 250 mladunaca morskih kornjača, a centar za lečenje ovih gmizavaca u zoološkom vrtu Brevard ih je udomio sve dok ne budu ponovo puštene na slobodu.

Neki korali se oslanjaju na talase koji ih razbijaju i distribuiraju u nove delove okeana. Uragani donose hladniju vodu i pomažu koralima kojima topla voda spira simbiotske alge, zadužene za obezbeđivanje kiseonika i uklanjanje otpada, ali prejaki talasi mogu razbiti i usmrtiti korale.

Šta se dešava sa okeanom nakon uragana?

Foto: Shutterstock/Willyam Bradberry

Nakon što se snažna oluja smiri, smeće i otpad mogu ostati u vodama tokom meseci ili čak duže. Tako je Ian ostavio pravu pustoš, jer su iz desetina automobila i čamaca iscureli benzin i druge hemikalije u zaliv Estero.

I kanalizacija može dospeti u vodene tokove, donoseći bakterije poput enterokoka i E. coli, rekla je Mej.

Kiša i poplave posle uragana takođe donose slatku vodu u morsko okruženje, što predstavlja stres za sve organizme koji ne podnose velike promene u salinitetu. Morski život može da toleriše neke promene u koncentraciji soli, ali ne drastične ili dugoročne promene. Na primer, aligatori na ostrvu Sanibel, koje je pogodio uragan Ian, bili su pogođeni slanijom okeanskom vodom koju je oluja donela na kopno. Iako aligatori izvesno vreme mogu da tolerišu slanu vodu, oni u njoj ne mogu da žive beskonačno dugo. S druge strane, morski delfini mogu samo kratko da žive u slatkoj vodi bez ozbiljnih posledica. Preterano izlaganje slatkoj vodi nakon uragana Katrina najverovatnije je izazvalo smrtonosnu bolest kože kod delfina.

Slatka voda ima i druge efekte na morska stvorenja. Rečna voda obično imaju mnogo više sedimenta od okeanske i u njoj se nalazi veća koncentracija hranljivih materija iz obalnog oticaja. Ako uragan potisne rečnu vodu u morski sistem, stvaraju se povoljni uslovi za formiranje cvetanja algi. Ova pojava nakon uragana Ian nije dozvolila sunčevoj svetlosti da dopre do morske trave, primarnog izvora hrane morskih krava na Floridi koje su doživele veliki stres.

Uragani su prirodni događaji i ekosistemi su dizajnirani da s vremena na vreme budu "zbrisani“. Ali, takođe im je potrebno dovoljno vremena da se oporave pre nego što dođe do sledećeg udara.

Klimatske promene možda neće povećati broj uragana, ali bi oni mogli da ojačaju.

Snažniji uragani, sa većim olujnim udarima i poplavama, loša su predskazanja za okeanski svet.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.