Da li ribe mogu da budu žedne, kako uzimaju vodu i koju količinu tečnosti “popiju”?

Ribe su stalno okružene vodom, ali mogu li da budu žedne?

I kako uopšte piju vodu?

Odgovor na ovo pitanje je u saznanju kako voda (rastvarač) reaguje sa drugim supstancama poput soli preko ćelijske membrane, prenosi Livescience.

Filtriranje slane vode osmozom

Kroz proces koji se zove osmoza, voda teče kroz membranu iz oblasti sa niskom koncentracijom rastvorenih materija do regija sa visokim koncentracijama rastvorenih materija sve dok ćelija ne postigne ravnotežu sa spoljašnjim okruženjem. Drugim rečima, koliko će vode riba popiti zavisi od količine soli u njenoj okolini.

Ribe piju malo vode (slane ili sveže) na klasičan način, ali je apsorbuju kroz krljušt i škrge i filtriraju posebnim načinom - osmozom.

“O ribi treba razmišljati kao o nekom čamcu koji propušta vodu“, rekao je Tim Grabovski, morski biolog sa Univerziteta Havaji.

"Između ribe i spoljašnje sredine voda i so konstantno se kreću."

Kako ribe u okeanu gase žeđ?

U jednom litru morske vode ima oko 35 grama rastvorene soli, dok je u ribljoj krvi odnos 9 grama soli po litru. Ova neravnoteža “konstantno dovodi do toga da riba gubi vodu u spoljašnjem okruženju i da u njeno telo i ćelije slana voda samo navire”, kaže Grabovski i dodaje da je riba koja živi u moru uvek žedna.

Ribe zadržavaju vodu koju upiju iz okeana, ali moraju da se otarase soli. Da bi to uradile, one “pokreću” posebne male pumpe u škrgama koje aktivno potiskuju so iz njihovih tela.

Kako bi zadržale što više vode, morske ribe retko uriniraju, a kada to ipak urade, zahvaljujući hloridnim ćelijama izbacuju izuzetno slanu mokraću.

Kako slatkovodne ribe piju vodu?

Slatkovodne ribe suočavaju se sa suprotnim izazovom, kaže Melani Stiasni, kustos na odeljenju za ihtiologiju u Američkom muzeju prirodne istorije u Njujorku.

“Slatkovodna riba ima problem stalnog upumpavanja vode u telo“, kaže Stiasni. Ona tvrdi da previše vode može biti loše, jer razblažuje sadržaj soli u telu, što je ključno za regulisanje krvnog pritiska i održavanje funkcije mišića. Ribe koje žive u slatkoj vodi provode vreme pokušavajući da zadrže vodu u telu i nikada je ne piju, barem ne namerno.

“Riba iz reke slučajno popije vodu dok se hrani, ali nikada je ne pije“, kaže Grabovski. Da bi se izborila sa stalnom navalom vode, ona neprestano urinira. Ljudi ne treba da brinu zbog kupanja u jezeru ili reci, sa gomilom riba koje uriniraju. Njihov urin je zapravo samo - voda”, ističe Grabovski.

Slatkovodne ribe takođe imaju hloridne ćelije, ali te "pumpe" uvlače so u njihova tela, a ne izbacuju je iz njih, kako je kod riba iz slanih voda. Međutim, rad ovih pumpi zahteva dosta napora.

"Voda pasivno ulazi u telo ribe, ali se mora energično ukloniti“, kaže Stiasni. "To ima svoju “cenu”, posebno za morsku ribu".

Neke ribe imaju sasvim drugačiji sistem kad je reč o ovom problemu.

Ajkule održavaju visoku koncentraciju uree (slanog nusproizvoda amonijaka) u telu. One zaustavljaju pasivni dotok vode koju izbalansiraju sa ureom i krvlju, pa su slane kao voda u kojoj žive.

Kad plivaju, ajkule izbacuju višak soli kroz hloridne ćelije koje se nalaze u žlezdi u njihovom rektumu.

Bez obzira na specifičan mehanizam održavanja vode u organizmu, ključno za sve ribe je da pronađu savršen balans soli i vode.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.