Da li bi psi mogli da opstanu bez ljudi?

Da li ste nekad pomislili na to kako bi se kućni ljubimci snašli bez vlasnika?

Da li bi bili bespomoćni i kakav bi bio njihov život u divljini?

Čak i pomisao na voljenog psa koji tumara divljinom i pokušava da preživi dovoljna je da neke vlasnike baci u očajanje.

Ali zamislite da ljudi iznenada nestanu i psi moraju da se brinu sami o sebi!

U takvom apokaliptičnom scenariju, da li bi psi mogli da prežive u svetu bez ljudi? pita se Livescience.

Hendikep "veštački" stvorenih rasa

„Nema sumnje u to da bi psi preživeli bez ljudi”, kaže Džesika Pirs, profesorka u Centru za bioetiku i humanističke nauke Univerziteta Kolorado i autorka knjige „Svet pasa: Zamišljen život u svetu bez ljudi”.

„Psi potiču od vukova i još koriste veliki deo repertoara ponašanja ovih predatora, ali i drugih divljih pasa, tako da im je u genima zapisano kako da prežive. Bez ljudi, naši kućni ljubimci bi se verovatno vratili u vreme pred pripitomljavanje i živeli kao divlja vrsta".

Ipak, ovu “tranziciju” ne bi preživeli svi psi.

U mnoštvu današnjih rasa, mnogo je onih koje nisu fizički konstituisane da žive u divljini. Psi spljoštenog lica, poput mopsa, pekinezera, buldoga… skloni su brojnim zdravstvenim problemima, uključujući i one koji im ograničavaju disanje. To bi umnogome ometalo njihovu sposobnost da love.

Jedan od “hendikepa” nekih rasa je i kratak rep: i to bi im stvaralo probleme u vidu teške komunikacije i socijalne interakcije sa psima koji imaju “normalne” repove.

„Rep je važna pseća “alatka” za komunikaciju”, kaže Pirs.

„Ako je pas manje vešt da pokaže agresiju ili pokornost, veća je verovatnoća da će se sukobiti sa drugim psom nego u slučaju da ume da pošalje jasne signale".

Bivši kućni ljubimci koji bi upali u tuču verovatno bi bili povređeni, a neki ne bi preživeli.

Na sreću naših “lajavih” drugara, ljudi više ne bi mogli da sprovode reproduktivne eksperimente nad njima, pa bi se različite rase mešale, omogućavajući prirodnoj selekciji da stvori najsposobnije jedinke.

Ovi “psi sudnjeg dana” verovatno bi se parili sa vukovima i stvorili hibride. Psi lutalice i vukovi već se ukrštaju u pojedinim evropskim zemljama.

Kućnim psima nedostaje sloboda

Prema studiji iz 2017, objavljenoj u časopisu “Global Ecology and Conservation”, Frederika Rendž, vanredna profesorka na Univerzitetu veterinarske medicine u Beču koja proučava pse i vukove, kaže da su ljudi glavna prepreka koja razdvaja ove dve vrste.

"Vukovi su prvenstveno lovci, a psi čistači”, kaže Rendž. „Međutim, može da bude i obrnuto. Vukovi odlaze po hranu na deponije smeća, kao i psi lutalice, a isto tako i psi mogu da love plen kao vukovi”.

Ali čak i kad bi psi mogli da se snađu u svetu bez ljudi, zar ne bi bili tužni bez jutarnjih izlazaka ili večernje gužve?

Pirs i Rendž smatraju da psi ne pate bez vlasnika.

Pirs kaže da ljudi u kućnom okruženju potiskuju mnoga ponašanja pasa, kao što su lutanje, kopanje, uriniranje… Ovo su prirodna ponašanja psa koje neki vlasnici smatraju dosadnim i nehigijenskim. Psi bez vlasnika nemaju takva ograničenja. Iako nemaju istu udobnost u domu kao kućni psi, možda im je psihički bolje.

„Kućnim psima nedostaje sloboda“, zaključuje Pirs.

Proučavajući pse koji žive nezavisno od ljudi, Rendž je videla kako oni stvaraju sopstvene društvene grupe. Ona veruje da je ovim psima hrana važnija od ljudskog društva.

„Ako bi nestali ljudi, glavni problem psima bila bi hrana, a ne gubitak čoveka kao društvenog partnera“, kaže Rendž.

„Sve dok su mogli da nađu hranu, bili su srećni i bez nas”.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.