Kako životinje mogu da predosete prirodnu katastrofu: Žabe najsenzibilnije, mravi bez promena!

Foto: Shutterstock

Da li instinkt kod životinja može nagovestiti dolazak prirodnih katastrofa?

Razorni zemljotresi, poplave, cunami talasi, masivni odroni... samo su deo sa spiska kataklizmi koje s vremena na vreme pogađaju našu planetu i život na njoj.

Preporučujemo

Najnoviji zemljotres koji je pogodio Tursku jedan je od najstrašnijih u istoriji ove zemlje. U moru informacija koje pristižu iz minute u minut, pojavljuju se i neke koje su na prvo čitanje sitne i ne tako važne, a na drugo i svako naredno iščitavanje shvatimo da su veoma moćne.

1:34

0:24

Foto: Shutterstock

Takva je i vest o sportisti koji je izjavio da se njegova porodica nalazi u Adani uništenoj zemljotresom. Samo zahvaljujući psu koji je počeo da zavija minut pre potresa, supruga ovog sportskog radnika na vreme je izašla iz stambene zgrade koja je potom srušena.

Kako je pas znao da će se nešto strašno dogoditi pa je lavežom upozorio vlasnicu? Na osnovu čega je osetio “nešto”?

Žabe otkrivaju predseizmičke znake

Foto: Pixabay

Svedoci smo mnogobrojnih primera o uznemirenim životinjama koje predosećaju prirodne katastrofe: kokoške se raskokodaču, psi cvile ili laju, mačke se zavlače na skivena mesta… Kako tvrde biolozi, i skakavci su odlični ekstrasenzori, jer osete najmanje promene u prirodi. Među najsenzibilnijim životinjama su žabe: zabeleženo je da su pobegle iz svog prebivališta uoči katastrofnog zemljotresa u Italiji, u gradu Akvili 2009. godine. One su napustile svoju koloniju za razmnožavanje tri dana pre zemljotresa. Nauci je neobjašnjivo kako su osetile potres, ali je većina “žabljih” parova i mužjaka pobegla iz te oblasti. Fascinantno je da su žabe reagovale na seizmičku aktivnost iako su bile udaljene 74 kilometra od epicentra zemljotresa, objavili su biolozi u časopisu “Journal of Zoology”.

Teško je objektivno proučiti kako životinje reaguju na seizmičku aktivnost, delom zato što su razorni zemljotresi retki i nepredvidivi. Neke studije tvrde da ribe, glodari i zmije imaju tendenciju da beže iz staništa neposredno pre zemljotresa, a ne danima pre događaja.

Biolog dr Rejčel Grant sa Univerziteta u Milton Kejnsu u Velikoj Britaniji rutinski je proučavala ponašanje kolonija žaba krastača u Italiji otprilike u vreme kada se dogodio veliki zemljotres. Njene studije su uključivale 29-dnevni period prikupljanja podataka pre zemljotresa koji je pogodio Italiju 6. aprila 2009, u vreme dok se događao i nakon njega. Dr Grant je tada proučavala krastače 74 km dalje od Akvile, u jezeru San Ruffino u centralnoj Italiji.

Pet dana pre zemljotresa, broj mužjaka u koloniji za razmnožavanje opao je za 96 posto, a tri dana pre potresa, broj gnezdećih parova je naglo pao na nulu! “Ljubavna” aktivnost žaba je ponovo aktivirana tek šestog dana posla zemljotresa.

Foto: Shutterstock

Ova studija je jedna od prvih koja je dokumentovala ponašanje životinja pre, tokom i posle zemljotresa, izjavila je dr Grant, dodajući da veruje kako su krastače pobegle na višu nadmorsku visinu, gde su bile izložene manjem riziku od odrona kamenja, klizišta i poplava.

Nejasno je kako žabe osećaju predstojeću seizmičku aktivnost. Promena u ponašanju žaba poklopila se sa poremećajima u jonosferi, što su istraživači otkrili u vreme potresa u Akvili pomoću tehnike radio sondiranja veoma niske frekvencije. Takve promene u atmosferi su povezivane sa oslobađanjem gasa radona, ili gravitacionih talasa, pre zemljotresa.

Nalazi dr Grant sugerišu da su krastače sposobne da otkriju predseizmičke znakove kao što su oslobađanje gasova i naelektrisanih čestica i da ih koriste kao oblik sistema ranog upozoravanja na zemljotrese.

Budući "uzbunjivači"

Foto: Pixabay

Kada je 26. decembra 2004. Indijski okean pogođen zemljotresom jačine 9.0 Rihterove skale, nije bilo izveštaja o stradalim životinjama u priobalju. Zvaničnici zaduženi za zaštitu divljih životinja u Šri Lanki kažu da u toj zemlji nije nađena nijedna mrtva životinja. Navodi se da su ogromni talasi udarali u Nacionalni park "Jala", gde su živele stotine slonova i leoparda. Ne samo da nije bilo mrtvih životinja, već nije pronađen nijedan stradali zec”, izjavio je tadašnji upravnik parka, dodajući da su životinje nekako znale šta se sprema pa su se sklonile.

Istraživači su slučajno prisustvovali promeni ponašanja pustinjskih mrava kada se 1992. desio zemljotres u pustinji Mohave, u Kaliforniji. Mravi međutim nisu mrdnuli prilikom zemljotresa jačine 7,4 stepena Rihtera! Čudno ponašanje životinja uoči zemljotresa primećeno je i na Filipinima, gde je poslednji potres, jačine 6.0 stepeni po Rihteru, zabeležen 1. februara: mačke i psi su hodali nisko spuštenih tela, ribe su iskakale iz reka i jezera, a krokodili su se okupljali u grupe.

Uoči zemljotresa mačke, krave, psi, ptice i druge životinje postaju nervozne i počinju da drhte. Ovakvo ponašanje uočava se gotovo kod svakog kućnog ljubimca: zahvaljujući njihovoj prekogniciji, bila ona rezultat šestog ili nekog drugog čula, životi mnogih ljudi su spaseni.

Biolozi koji su slučajno ili namerno proučavali uticaj nadolazećih prirodnih katastrofa na životinje, pogotovo vodozemce, kažu da će oni u budućnosti moći da se integrišu u sistem koji će obaveštavati o pojačanim seizmološkim aktivnostima.

Potresi koje su predvidele životinje

Foto: Pixabay

Osim zemljotresa, životinje predviđaju i druge nepogode: poplave, vulkanske erupcije… “Opšta” pravila ponašanja životinja pre zemljotresa su odlazak pernatih životinja sa voda, bežanje koka i drugih domaćih životinja iz dvorišta i prerano kukurikanje petlova. Čudno ponašanje divljih životinja zabeleženo je uoči mnogih razornih zemljotresa: srne su napuštale šume i silazile u sela, pčele su napuštale košnice, razne životinje koje žive pod zemljom izlazile su iz rupa…

Zabeleženo je da su za gotovo svaki razorniji potres životinje “slale” upozorenja: navodno prvi podaci o tome potiču iz 373. godine pre naše ere, pet dana pre potresa kod grčkog mesta Helike, na severu Peloponeza, kad su glodari, zmije, lasice i crvi pobegli iz grada.

Krajem 17. veka, zavijanje pasa spasilo je živote stanovnicima jednog zamka u Austriji. Potres u Napulju 1851. godine najavile su svinje koje su se međusobno ujedale desetak dana uoči nesreće. Neposredno uoči zemljotresa oglasili su se i magarci, neobično dugim i glasnim njakanjem.

Zemljotrese su najavljivale i zmije koje su čak izlazile na sneg, pacovi i drugi glodari. Zabeleženo je da se uoči prirodnih katastrofa, kao što je zemljotres, izgubi mnogo kućnih ljubimaca.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.