Kako mačiji parazit utiče na vukove: Toksoplazmoza pojačava agresiju

Uloga i efekti parazita Toxoplasma gondii u divljim ekosistemima su potcenjeni, prenosi Sciencealert a objavljuje Nature.

Ako imate mačku, verovatno već znate za ovog parazita. On se razmnožava samo u njenom telu, ali može da zarazi gotovo sve toplokrvne životinje, uključujući i čoveka kod koga izaziva toksoplazmozu, potencijalno fatalnu parazitsku bolest.

Krug zaražavanja

Kad uđe u drugog domaćina, parazit T. gondii treba da pronađe način da vrati svoje “potomstvo” u mačku, ako ne želi da postane “evolucioni ćorsokak”. Zaraženi pacovi, privučeni mirisom mačjeg urina, dolaze u dodir sa budućim mačijim domaćinom parazita. Veće životinje, kao što su šimpanze, treba da “nalete” na veću mačku, poput leoparda, kome će postati plen, a hijene zaražene T. gondii će biti potencijalni prenosilac parazita ako postanu žrtve lavova.

Sivi vukovi (Canis lupus) u Nacionalnom parku Jelouston nisu plen mačaka. Ali, ponekad se njihova teritorija preklapa sa teritorijom puma (Puma concolor), poznatih nosilaca T. gondii. Oba predatora love losa (Cervus canadensis), bizona (Bison bison) i crnorepog jelena (Odocoileus hemionus) i šire zarazu. Ponekad vukovi jedu i uginule pume.

Podaci o vukovima i njihovom ponašanju koji su beleženi bezmalo tri decenije ponudili su retku priliku za proučavanje efekata ovog parazita na domaćina iz divljine.

Parazit i testosteron

Istraživači projekta “Jeloustonski vuk”, predvođeni biolozima Konorom Mejerom i Kirom Kasidi, pregledali su uzorke krvi vukova i puma kako bi procenili stopu infekcije parazitom T. gondii. Otkriveno je da je veća verovatnoća zaražavanja vukova čija se teritorija preklapa sa prebivalištem puma. Zaraženi vukovi su imali 50 posto šanse da se izdvoje iz čopora i zaposednu novu teritoriju u roku od šest meseci, u poređenju sa prosečnim periodom “odlaska” neinficiranih jedniki. Slično mužjacima, zaražene ženke imale su 25 posto šanse da napuste čopor u roku od 30 meseci, u poređenju sa 48 meseci koliko je potrebno nezaraženim ženkama.

Zaraženi vukovi su imali veće šanse da postanu vođe čopora. T. gondii povećava nivo testosterona, što zauzvrat izaziva pojačanu agresiju i dominaciju, što su osobine koje su potrebne svakom vođi.

Uticaj bolesnog vođe

Alfa mužjaci i alfa ženke su glavni u razmnožavanju: tako se T. gondii prenosi sa majke na potomstvo i može da utiče čitav čopor.

„Zbog specifične strukture čopora sivog vuka, zaražene vođe imaju neproporcionalan uticaj na pripadnike čopora i na grupne odluke“, pišu istraživači u svom radu. „Ako oboleli vukovi pokažu promene u ponašanju, to će stvoriti drugačiju dinamiku u kojoj ponašanje jednog vuka, izmenjeno prisustvom parazita, utiče na ostale vukove u čoporu.“

Ukoliko vođa čopora želi da preuzme novu teritoriju i traga za mirisom urina pume, on se suočava sa većom izloženošću parazitu, a time i većom stopom infekcije T. gondii u svom čoporu, izazvanom povećanim preklapanjem teritorije. To je ubedljiv dokaz da mali, nedovoljno proučeni agensi imaju snažan uticaj na dinamiku ekosistema.

"Ova studija pokazuje kako interakcije na nivou zajednice utiču na ponašanje pojedinca i potencijalno se šire na donošenje odluka na nivou grupe, biologiju populacije i ekologiju zajednice", pišu istraživači.

"Uključivanje implikacija infekcija parazitima u buduća istraživanja divljih životinja je od vitalnog značaja za razumevanje uticaja parazita na pojedince, grupe, populacije i procese ekosistema."

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.