Divlje ćurke: Znate li da gutaju kamenčiće da bi bolje varile hranu?

Kao i sve ptice, divlja ćurka (Meleagris gallopavo) je živi dinosaurus, jer je njen daleki predak krvoločni Tiranosaurus reks!

Zvanična “zvezda” jednog od najvećih američkih praznika, Dana zahvalnosti može imati više pernatih brada. Njena endemična meksička rođaka sa Jukatana (Meleagris ocellata) živi i u severnim delovima Belizea i Gvatemale.

Koje su tipične karakteristike ovih raskošnih divljih ptica, pita se Livescience.

Imaju bradu

Centralni deo mnogih prazničnih stolova u SAD nekada je imao “bradu”. Sitno dlakasto perje koje raste iz jedne folikule na grudima mužjaka ćurki i nekih rasa koka zove se filoplume. Ono može biti dugačko i formira “bradu” koja dodiruje tlo. Neke ptice imaju više “brada”, uglavnom dve, mada su viđene ćurke sa čak osam ogromnih brada! Iako naučnici nisu sigurni koja je svrha pernatih “brada”, moguće je da imaju funkciju senzora. Njihovi pokreti možda služe kao odašiljači informacija o potrebi prilagođavanja perja vremenskim ili drugim uslovima.

Ćureća kost koju za večerom članovi porodice vuku sa suprotnih krajeva da bi se nadmetali, formira se spajanjem ključnih i grudne kosti i služi kao spojna tačka za mišiće i podupirač za krila. Kad ćurka zamahne krilima (ova ptica može da leti brzinom od 80,5 km/h u kratkim naletima), kost se ponaša kao elastična opruga.

Rođake tiranosaurusa

Ovo je i podsetnik da su ptice evoluirale od dinosaurusa. Istraživači su otkrili da spojena kost kod ćurke datira iz perioda pre 150 miliona godina i potiče od mesojeda, dinosaurusa među kojima su i T. reks i velociraptor.

Pošto su velike i teške (najveća koja je težila 39 kilograma “završila” je u Ginisovoj knjizi rekorda), pretpostavlja se da većinu vremena provode na zemlji. Ipak, one vole da spavaju na granama drveća, gde su bezbedne od predatora poput kojota, lisica i rakuna. Uglavnom spavaju u jatu, a kada se probude, ispuštaju tihe “jecaje” pre nego što se spuste sa drveća. Ovim oglašavanjem one žele da se uvere da je ostatak grupe mirno proveo noć.

Tihe ženke

Nemojte biti razočarani ako se neke ćurke ne oglašavaju: to je znak da su u pitanju ženke. Mužjaci se oglašavaju na specifičan način. Svaki ćuran ima svoju tehniku ćurlikanja koja u kombinaciji sa šepurenjem privlači potencijalnu partnerku. Ženke komuniciraju "klepetanjem" i zvucima nalik cvrkutanju.

Spava vam se posle ćuretine?

Ako osetite pospanost nakon staromodnog obroka od ćuretine, delimični krivac je ptica sa vašeg stola. Ćureće meso sadrži triptofan, aminokiselinu koju telo koristi za proizvodnju serotonina. To je neurotransmiter u mozgu koji pomaže u regulisanju sna. Ostale namirnice bogate triptofanom su sir, orašasti plodovi i školjke. Čuveni obrok koji se služi za Dan zahvalnosti nezaboravnim čini mešavina mesa i ugljenih hidrata. Ugljeni hidrati iz nadeva, slatki krompir, hleb, pite i slatke đakonije stimulišu oslobađanje insulina koji pokreće unos većine aminokiselina (osim triptofana) iz krvi u mišiće. Pošto se ostale aminokiseline izbacuju iz krvotoka, triptofan ne mora da se “takmiči sa njima i bolje se probija do mozga kako bi pomogao u proizvodnji serotonina.

Veza sa Frenklinom

Bendžamin Frenklin je napisao pismo svojoj kćerki u kome je veličao vrline ćurke, a omalovažavao orla koji je postao nacionalni simbol SAD. Teško je reći šta je Frenklinu bilo na umu, ali se možda podsmevao američkom trendu stvaranja nacionalnih simbola.

Mogu da lete

Ove ptice mogu da lete brzinom od oko 90 km/h i na kratkim relacijama. Ćurke vole da se hrane na tlu, gde kljucaju travu, seme, žir, orašaste plodove, bobice i male insekte. One ne mogu dugo da lete, jer su im krila premala, a uzgajane su da imaju što šira i mesnatija prsa.

Imaju periskopski vid

Mnogi lovci znaju da ćurka ima odličan vid i to periskopski, jer su joj oči postavljene sa strane. Tako može da uoči objekte koji nisu u direktnoj liniji vida. Ćurka može da rotira glavu te ima vidno polje od 360 stepeni.

Mogu da pocrvene

Kad se ćurka uplaši, uznemiri, uzbudi ili je bolesna, koža na njenoj glavi i vratu menja uobičajenu bledoružičastu ili plavičasto-sivu boju u crvenu, belu ili plavu. Tokom sezone parenja, mesnati režanj preko kljuna se povećava i jako pocrveni. I pojedini delovi tela ćurana poprimaju grimiznu boju koja nagoveštava povišen nivo polnih hormona.

Kamenje u želucu

U želucu ćurke mogu se pronaći kamenčići koje ptica proguta pre obroka. Ovo kamenje, poznato i kao gastroliti, pomaže u varenju, pošto ptice nemaju zube. Želudac ćurke sastoji se iz dva dela: u njemu se okreću mišićne trake, usitnjavaju hranu, razgrađuju je želudačnim sokovima i pomeraju iz jednog dela želuca u drugi. Usitnjena hrana se dalje melje i rastvara pod uticajem gastrolita.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.