Oplakuju smrt: Životinje imaju mnogo više zajedničkih osobina sa ljudima, nego što ste mislili

Promene raspoloženja, pričanje u snu i gojenje usled stresa samo su neke od stvari za koje smo mislili da su različite kod ljudi i kod životinja, piše Bright Side.

Kako se ispostavilo, daleko smo od toga da budemo jedinstveni jer mnoge životinje mogu imati osećanja ista kao i ljudi.

Slonovi žale za svojim voljenima godinama

Svojevremeno je slika bebe slona koji je upravo izgubio majku i tuguje nad njenim telom, šokirala svet. Prema opažanjima istraživača, slonovi mogu proći kroz veliki stres kada izgube svoje voljene i mogu ih oplakivati čak i nakon nekoliko meseci. Kada slonovi prođu pored mesta na kom su umrli njihovi voljeni, mogu se zaustaviti i stajati u tišini, a to nekada ume da traje i nekoliko minuta.

Šimpanze osećaju empatiju

Studije su pokazale da šimpanze pokazuju empatiju i da mogu deliti i razumeti osećanja drugih. Ipak, kao i kod ljudi, nivo empatije kod svake jedinke može biti drugačiji. Sudeći prema istraživanju objavljenom u novinama “Nejčr komunikejšns”, nakon konflikta, šimpanze mogu doći i utešiti uznemirene strane sukoba.

Miševi mogu imati na desetine grimasa

Oni mogu izraziti emocije na sličan način kao i ljudi, sudeći prema naučnicima sa “Mekgil” univerziteta. Naime, miševi koji osećaju bol imaju nekoliko načina da to ispolje. Takođe, miševi očigledno mogu da iskažu svoj bol vizuelno i da čitaju osećanja jedni drugima.

Delfini mogu da pričaju u snu

Nekoliko delfina u jednom francuskom akvaparku snimljeno je kako oponašaju zvukove kitova tokom spavanja. Sudeći prema francuskim istraživačima, delfini su mogli čuti zvukove kitova samo tokom dnevnih emisija, tako da su oni “sačuvali” te zvukove i reprodukovali ih tokom noći. To je moguća verzija pričanja u snu.

Golubovi se mogu ponašati iracionalno, kao i ljudi

Kako se ispostavilo, golubovi mogu voleti kockanje i ponekad se mogu izlagati rizičnijim opcijama, sudeći prema studiji sprovedenoj na Univerzitetu u Kentakiju. Ove ptice nekad imaju tendenciju da se drže dosta težeg zadatka kako bi došli do grickalica, umesto da pređu na lakši zadatak sa istom nagradom. Ovo ponašanje moglo bi biti slično ljudskom.

Mačke mogu dobijati na težini kada su depresivne

Jedan od razloga zašto mačke dobijaju na težini mogu biti stres, anksioznost i tuga. Dakle, drastična promena u težini može biti povezana sa emocionalnim stanjem kod životinje. Ista stvar se događa i kod ljudi. Bez obzira na sve, ukoliko se vaša mačka prekomerno goji, uvek je bolje odvesti je kod veterinara i proveriti njeno zdravstveno stanje.

Tamarinski majmuni zaista vole razgovor

Očigledno, ovi majmuni zaista uživaju u komunikaciji. Prema jednom istraživanju, oni imaju veoma kompleksan sistem šaputanja, škljockanja i škripanja i možda su i jedine životinje koje mogu šaputati kao ljudi.

Pacovi mogu da voze automobile

Istraživači sa Univerziteta u Ričmondu došli su do zaključka da pacovi mogu da voze automobile, upravljaju volanom i kontrolišu proces kretanja. To znači da pacovi, navodno, imaju veće sposobnosti i da mogu obavljati daleko veće zadatke nego što su naučnici ikada mislili, sudeći prema časopisu “Nju sajentist”.

Krave pokazuju promenu raspoloženja

Ponašanje krava postaje mnogo manje predvidivo kada odrastu, kažu naučnici sa Univerziteta “Britanska Kolumbija”. Na primer, neke krave će odmah istražiti novo okruženje, nove predmete ili novu osobu, dok će drugim danima stajati na istom mestu tokom celog testa.

Psi uživaju u muzici

Pretpostavka da psi vole muziku nije nikakva vest, mnogi vlasnici su videli svoje ljubimce kako pevaju, pa čak i igraju. Jedna studija sa Univerziteta u Glazgovu pokazala je da klasična muzika može smiriti i opustiti psa, a rege i rok muzika mogu ih osloboditi stresa i usporiti im otkucaje srca. Istraživači pretpostavljaju da je to zbog toga što ova vrsta muzike ima ritam koji je sličan ritmu otkucaja srca kod pasa.

Majmuni dele jedni sa drugima

Primatolozi sa Jerkesa došli su do novog zaključka da majmuni ne sarađuju samo u potrazi za hranom, već će, takođe, deliti rezultate svojih napora sa drugima. Pretpostavlja se da to rade zbog osećaja za tuđe potrebe i zbog osećaja međusobne podrške.

Beluga kitovi navodno cene kulturu i korene predaka

Studije su otkrile da ovi kitovi teže stvaranju složenih društava, razumeju i cene kulturu (što znači da se obrasci ponašanja dele unutar grupe životinja) i, takođe, poštuju i cene pretke i porodične veze. Zajedno sa činjenicom da mladunci kitova ostaju sa majkom duže od godinu dana, to pokazuje koliko su slični ljudima.

(B. K.)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.