Uvek neodoljivo mašu repom: Nauka konačno ima odgovor na pitanje zašto su psi tako druželjubivi

Bridžet von Holt, evolucionarni biolog sa Prinstona, provela je tri godine proučavajući sa svojim kolegama genetsku osnovu društvenog ponašanja pasa i vukova.

Ovo istraživanje pokazalo je da su psi društveniji od vukova koji se odgajaju u istim uslovima, da obraćaju više pažnje na ljude i da doslednije prate njihova usmeravanja i komande, piše National Geographic.

Uočivši razlike u ponašanju pasa i vukova prema ljudima, Von Holt se zapitala postoji li genetska baza za ove razlike i otkrila je da su izrazito društveni psi nosioci varijanti dva gena koji se nazivaju GTF2I i GTF2IRD1. Nedostatak ovih gena kod ljudi izaziva Vilijamsov sindrom, koji se odlikuje vilenjačkim karakteristikama lica, kognitivnim poteškoćama i ljubavlju prema svima.

Von Holt sumnja da ovi geni kod pasa sprečavaju njihovo normalno funkcionisanje i da dovode do sličnih problema koje imaju ljudi sa Vilijamsovim sindromom.

- Moguće je da smo razvili bihejviroralni sindrom kod svojih ljubimaca – kaže ona.

Usredsređeni na ljude

Od kad su evoluirali od zajedničkog predaka koji imaju sa vukovima, pre 10.000 godina, domaći psi su ljudima pomagali da pronađu hranu i štitili su ih, sve vreme prijateljski nastrojeni, zadovoljno mašući repom.

Von Holt je u saradnji sa Monik Udel sa Univerziteta u Oregonu, koja se bavi proučavanjem ponašanja životinja, ispitivala genome pasa i vukova i uočila razlike u genu WBSCR17, koje su se odigrale tokom pripitomljavanja pasa. Njihov projekat je mirovao do 2014, kada su uspele da obezbede neophodna sredstva za nastavak istraživanja, pa su sprovele nove eksperimente na 18 pasa različitih rasa – među kojima su bili jazavičari, Džek Rasel terijeri i bernski pastirski psi – i 10 vukova koji su navikli na život sa ljudima.

Naučnice su trenirale sve životinje da otvore kutiju u kojoj je bio komad kobasice, i to u tri odvojene situacije: u prisustvu poznatog čoveka, u prisustvu nepoznatog čoveka i bez ičijeg prisustva.

U sva tri scenarija vukovi su se pokazali uspešnijim od pasa, a njihov uspeh bio je naročito izražen kada su psi otvarali kutiju u prisustvu ljudi.

- Nije da oni nisu mogli da reše ovu zagonetku – samo su bili previše usredsređeni na ljude, očekujući da će oni to uraditi – kaže Von Holt.

Za novu studiju, Von Holt je sprovela dodatne genetske analize delova genoma koji su okruživali izmenjeni gen WBSCR17, na većem broju uzoraka uzetih iz pasa i vukova.

Osim što je potvrdila svoja inicijalna zapažanja, otkrila je da su i dva bliska gena, GTF2I i GTF2IRD1, takođe drugačiji.

Kombinacijom genetičkih i bihejvioralnih podataka Von Holt je ustanovila da su izmene u ovom delu genoma pomogle da se vukovi preobraze u pse, životinje koje vole ljude.

Sa Univerziteta u Pensilvaniji tvrde da je ova studija bila mala po obimu, zbog čega je verodostojnost zaključaka do kojih je došla mala, ali ističu da genetska istraživanja koja su ovde sprovedena veoma uverljiva.

(V. T.)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.