Moguće je vaspitati i starije pse: Kako da ostanemo dosledni i ne dopustimo im da “dresiraju” nas

Na izuzetno uspešno realizovanom i posećenom Pet forumu, upriličenom u subotu u hotelu “Crystal” u Beogradu, održano je više predavanja renomiranih stručnjaka iz oblasti zdravlja, nege, ishrane i vaspitanja pasa. Ovo edukativno druženje organizovali su Udruženje za brigu o životinjama Ventura, Dr.VET suplementi za pse i mačke i Kinološko društvo 5Zona.

Kinološko društvo 5Zona bavi se grupnim i individualnim treninzima i obukama pasa. Miloš Jević, profesionalni trener i dreser, čija je vodilja misao “Poslušan pas, slobodan pas”, na početku svog predavanja, manje u šali a više u zbilji, rekao je da je jednako važan deo njegovog zadatka da trenira vlasnike kako bi, što se ispostavilo i kao najvažnije u uspešnoj obuci, naučili da budu dosledni i istrajni u postavljanju granica. Upoznavši prisutne sa svojim delokrugom rada, Jević je rekao da se u 5 Zoni po potrebi rešavaju problematična ponašanja pasa i rade pripreme za ispit socijalizacije.

Raf: Potvrda i primer uspešnog rada u dresuri i socijalizaciji

Milošev pas Raf koji ga je pratio i u stopu i pogledom, najbolji je primer i pokazatelj uspešnosti dreserskih metoda jednog od predavača na Pet forumu. U zatvorenom prostoru, povremeno veoma bučnom i sa velikim brojem ljudi, Raf je video samo svog alfu i slušao njegove naredbe, ali je uredno svraćao kod “random” posetilaca po porciju maženja. Kako na skupu nije bilo nijednog “zalutalog” gosta, već su publiku u kompletu činili zagriženi ljubitelji pasa željni edukativnih informacija i druženja, Rafu je, rekao bi naš narod, “upala sekira u med”.

Nemojte imati nerealna očekivanja o brzoj i uspešnoj obuci

Dobra vest za sve je da može da se trenira i stariji pas, sa 2, 3 ili 4 godine. Ali, ako je vaš neodoljivi ljubimac sam sebi odredio mesto u kući ili se ponaša kao da je on gazda a ne vi, to je znak da je već trebalo da potražite trenera. Međutim, ono što takođe treba prihvatiti jeste da ne postoji ni brza ni savršeno “glatka” obuka bez obzira na starost. To je potvrdio i sam Jević, koji je mnoge iznenadio podatkom da je, iako rođen u Miloševom domu, baš taj savršeno dresirani Raf tek sa 11, 12 meseci mogao potpuno da odgovori svim naredbama, bez obzira na to da li su tu neke druge životinje (mačke, psi…), ljudi ili razni ometajući faktori.

Vaspitni rad sa psom, dakle, istakao je Jević, zahteva vreme, strpljenje i obostranu disciplinu - nikako samo četvoronožnog aktera.

Šta mora da zna svako ko odlučuje da kupi ili udomi psa

Nažalost, ljudi su često skloni da romantizuju ideju o psu kao novom članu porodice i vide samo ružičastu stranu medalje: beskrajne šetnje u prirodi (bez povoca), bacanje loptice, lepe porodične fotografije…

- Neki ljudi uopšte ne razmišlja o tome da je pas velika obaveza, da je zavisan od nas celog njegovog života, uz veoma važan finansijski momenat bez koga nema adekvatne brige. Dakle, ako neko želi da kupi psa, neka se pre toga ozbiljno informiše na sajtu Kinološkog saveza Srbije gde su upisani svi odgajivači. Najniža cena ili ušteda novca je pogrešan prioritet - pas se bira po svim drugim kriterijumima. Kada je varijanta nabavke psa usvajanje (udomljavanje), i tu je neophodno prikupiti dosta informacija: gde je pas bio (boravio) i da li je sa ulice, kako je živeo, ima li traume - detaljno je objasnio Miloš Jević.

Pas nije poklon, niti igračka

Dreser je podsetio da ljudi često iz pogrešnih razloga uzimaju pse i naglasio da pas nije igračka za dete. Takođe, pogrešno je psa nametnuti nekome ko nije ispoljio izričitu želju o ljubimcu. Ako nam je žao nekog psa na ulici i uzmemo ga a ne možemo adekvatno se brinemo o njemu, nismo napravili dobro nikome - naprotiv.

U ispravne razloge, prema njegovim rečima, pored same ljubavi za životinje mogu se ubrojati objektivna potreba za društvom, fizičkom aktivnošću ako se redovno bavimo rekreacijom ili sportom, kao i želja za radnim psom ukoliko neko poseduje dovoljno znanja ili radi sa njima.

Osnove vaspitanja, poslušnosti i socijalizacije

Prema rečima Miloša Jevića, ovo su koraci koje treba sprovesti kada štene (najčešće tromesečno) uđe u naš i svoj novi dom, kao i najvažnije napomene o uspešnom sprovođenju obuke poslušnosti:

* Vršenje nužde (redovno izvođenje na svaka 4 sata) - to ne moraju biti dugi izlasci (5 do 10 minuta), važno je uspostaviti ritam.

* Odvojiti dovoljno vremena za opuštanje psa, suzbijanje straha kada izađe napolje kako se ne bi “stegao” i nuždu vršio kada se vrati u kuću, postepenu socijalizaciju kroz dovoljno naše posvećenosti.

* Upotreba boksa ili kaveza: pogrešno je misliti da ih pas doživljava kao kaznu ili neki vid “zatvora” - pas voli da ima mir i da se sam opusti; ako mu od starta u boksu stoje hrana i voda neće biti nikakvih problema, naprotiv, pas će uživati.

* Hranjenje iz ruke je u redu: ide u prilog razvijanju poverenja i želje za kontaktom, fokusa, bržeg učenja.

* Ako pas iz bilo kog razloga ne želi da pojede hranu iz činije koja mu je namenjena, nemojte mu je ostavljati - pogrešno je psu dati mogućnost da jede kad hoće i koliko hoće i da mu je konstantno dostupna; odrasli psi se hrane jedanput, uglavnom uveče, a trebalo bi da jedu pre odlaska u šetnju.

* Pas treba da bude gladan da bi bio motivisan za nagradu: nikako ga ne dovoditi na trening-obuku posle jela (sitog): nije strašno i ako pre treninga preskoči obrok.

* Nagradica ne mora biti poslastica, može biti i obična hrana.

* Obezbedite što manje ometanja u početku (zatvoreni ili ograđeni prostor); ometanje se kasnije pojačava odlaskom u park i među ljude.

* Navikavanje psa na povodac (od prvih izlazaka napolje, uz strogu i doslednu reakciju ako vuče).

Ako nismo dosledni i istrajni, možemo samo imati probleme

Poseban, verovatno i najvažniji deo predavanja koji je praćen uzdasima prisutnih vlasnika i ljubitelja pasa bilo je pitanje postavljanja granica i doslednosti. Čulo se i: "Ali kako da mu ne popustim kad me gleda onim očima”, “Ne mogu da izdržim i uvek mu dozvolim”, “Ne dolaze nam gosti zbog lajanja i skakanja”, “Ovaj naš sedi u fotelji i nema šanse da se pomeri”...

Dreser Miloš Jević je u priči bio “nemilosrdno” dosledan, jer je to i jedini način za napredak u vaspitavanju i socijalizaciji pasa: ako im bilo šta od navedenog dozvolimo, možemo imati samo probleme i sa drugim psima i sa drugim ljudima.

Kako naučiti psa da nas sluša, ne da nas ne sluša: Postavljanje granica

- Mi smo oni koji postavljamo i sprovodimo pravila i granice, a to možemo jedino ako smo dosledni i istrajni. Mnogi vlasnici brzo odustanu i popuste. Na primer, ako psa jednom ili dvaput pozovemo da dođe ili da sedne, a on to ne uradi, ne treba da odustanemo. Pas tada zaključi da bez obzira na naredbu ne mora da je sprovede, nema nikakvu sankciju, prošlo je, i šta smo dobili? Dobili smo to da smo naučili psa da nas ne sluša. Vlasnik mora da istraje u intenzitetu koji dozira, ali je uslov da pas poznaje značenje naredbe. Isto je i ako nas vuče u šetnji. To može i mora da se koriguje i nema dovoljno dobrog opravdanja - precizirao je Jević.

Da li se naši psi zaista iz inata upiške na krevet

Da! Pa posle neka neko kaže da oni ništa ne razumeju…

Jedno od brojnih pitanja iz publike bilo je i šta zapravo znači u praksi sankcionisati psa kada nešto neprimereno ili loše uradi, pa i to - ako nam vršenjem male nužde (što nije redak slučaj) ostavi poruku na krevetu.

- Sankcija mora da postoji. To naravno ne znači da treba da istučemo psa, iako neki i to rade. Najpre moramo da mu pokažemo ono što je uradio, jasno kažemo intonacijom da to ne sme da se radi. A onda ono ključno: mora da se desi razlika u našem ponašanju, što je u stvari sankcija. Ako izgrdimo psa a onda posle pet minuta nastavimo po starom, da ga hranimo, mazimo, dajemo nagradice, nema ništa od njegove percepcije sankcije. Ali, kada mu uskratimo kontakt, maženje, pažnju, šetnju, pa i obrok (ništa strašno mu se neće desiti ako propusti jedan obrok), on će vrlo dobro zapamtiti kada se to desilo. Budite sigurni, neće mu pasti na pamet da tako nešto ponovi - posavetovao je profesionalni dreser iz 5Zone Miloš Jević vlasnike i ljubitelje pasa na Pet forumu.

(Marijana Rajić/Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.