Zauvek je otišao predobri Viktor iz Bora: Neka trči zelenim poljima, jer sada je slobodan od svakog zla

Srećnom se zove sudbina psa koji sa ulice, iz azila ili otrgnut od neodgovnog vlasnika, pronađe najboljeg čoveka svog života i ode u topli dom, zauvek.

Nesrećom se zove sudbina psa koji stigne u nečiji dom i ubrzo sazna najgoru stranu života sa onim kome je poklonio svu svoju ljubav.

Poražen je, pretužan, osramoćen i zauvek obeležen pas koga čuvaju vezanog lancem, u lošim uslovima.

Jedan takav pas zvao se Viktor: odrastao je u uslovima nedostojnim psa što je, nažalost, gotovo normalno nekim vlasnicima. Posle jedne "svađe" sa vlasnikom zbog iživljavanja, nečovek je Viktora, vezanog lancem, tukao dok mu nije slomio tri noge i na kraju je pucao u njega.

Tako polomljen, Viktor nikome nije bio potreban. I opet "normalno", predat je šinteraju u Šapcu u kome je živeo.

Viktor je postao pas broj 156. Tada ni ime nije imao. U prihvatilištu mu je operisana zadnja noga i ležao je tri nedelje u neuslovima, u kavezu. Kako ponekad biva, tu ga je ugledala jedna divna dama i brzo okupila grupu žena da ga spasu. Sve one su znale da će se desiti čudo.

Duša napaćena, Viktor je imao krive prednje noge, loše srasle kosti, zadnja noga beše operisana, a na licu oči blagog pogleda. I osmeh.

Njegove spasiteljke zavolele su ga od prvog trenutka. Svim srcem želele su da ga zbrinu, spasu, da nađe dom kakav zaslužuje.

Viktoru je predstojala operacija prednjih nogu koja je, prema savetima veterinara, bila previše rizična. A Viktor se nadao najboljem. Gde god bi se pojavio privlačio je pažnju, mazili su ga i grlili na ulici, u čekaonici, i veterinari, i deca...

Viktor je provodio dane sa zaštitarkom Tanjom, oporavljajući se i upijajući ljubav. Oporavak je tekao mirno, bez naznaka problema, preokreta, nesreće...

... Viktor je prokrvario u mlazu. Na hitnom pregledu ustanovljeno je da mu je prilikom operacije postavljena neodgovarajuća potpora koja nije izdržala i probila je arteriju. Iako su veterinari uspeli da zaustave krvarenje i zakrpe arteriju, veliki ugrušak otišao je pravo u Viktorovo predobro srce. Borili su se za njega, ali Viktor nije više imao snage.

Muk, neverica, praznina.

Malo je sreće na ovom svetu, a Viktor ju je imao najmanje. Teško je pomiriti se, shvatiti, ne osuđivati, reći "tako mora". Neki psi jednostavno odnesu sa sobom i deo čovekovog srca.

Svi oni koji su se nadali Viktorovom oporavku, sada mogu samo da mu poruče:

"Trči zelenim poljima, srećo, sada si slobodan od svakog zla".

Hvala dragoj V. T. koja je sa nama podelila ovu priču satkanu od suza i velike tuge.

(V. T./Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.