Predrag sa 9 godina uhvatio prvu zmiju a sad razmnožava pitone: "Nekom žena i deca padaju u nesvest"

Kada smo pitali Predraga, odgajivača egzotičnih ljubimaca, kakvi su ljudi koji imaju zmije za kućne ljubimce, uzvraćeno nam je kontra pitanjem: A kakvi su oni koji vole hrčke? Ili ribice? Ili papagaje? Da li oni pokazuju ljubav prema čoveku kao psi ili mačke? Pa ne baš, kaže Predrag Radosavljević, vlasnik odgajivačnice "Reptilia" sa beogradske Zvezdare. A ako njegove mušterije doživljavate kao neke čudake i frikove, bez uvrede, koji vole životinje od kojih, ako je verovati podacima, strahuje čak 10 odsto svetske populacije, e pa onda se silno varate.

Profila kupaca odnosno ljubitelja egzotičnih živuljki skoro da i nema, jer dolaze svi, kako kaže Predrag, od dece koja imaju pet, šest godina pa do starijih, oba pola, sve moguće kategorije. Najviše dolaze oni koji prvi put kupuju sebi takvu životinju, ali ima i "povratnika".

A pošto oduvek voli životinje, nekako je bilo i logično da postane odgajivač, samo što je to, kaže, išlo veoma polako i postupno. Ništa se nije desilo preko noći.

- Oduvek sam voleo sve životinje, još kao mali sam pokazivao sklonost, hvatao slepiće, belouške... Sa devet godina sam prvu zmiju uhvatio, bilo mi je to strašno zanimljivo - priča Predrag. - 1998. sam došao u priliku da nabavim prvog egzotičnog kućnog ljubimca, to je bio loptasti piton. Tad još nisam imao ideju da ću ja da pravim odgajivačnicu zmija. To je išlo nekako spontano i postupno. Piton je stigao iz Afrike, s obzirom na tu činjenicu imao je problema da se navikne na život u zatočeništvu. U međuvremenu sam doznao da se zmije razmnožavaju u zatočeništvu i to mi je bio poprilično veliki izazov, da ih ja razmnožim - kaže Predrag.

A onda je sve polako prerastalo u strast, prešlo je u hobi, pa je skupljao sve više primeraka mužjaka i ženki i pokušavao da ih razmnoži i u tome i uspevao.

Kako je strast postala posao

- Tada je hobi polako počeo da prelazi u posao, ali sve je išlo postepeno i u principu iz ljubavi. Jako dugo vremena nije bilo nikakve zarade. Moja je sreća bila što sam time počeo da se bavim kad sam bio jako mlad, pa sam imao vremena da se posvetim tome. Ovo se ni ne može početi kao posao, ako se tako gleda, nikad ga nećeš raditi, potreban je dugi niz godina da radiš sa time da bi nešto mogao da zaradiš - napominje Predrag.

Pitoni su zaštićene vrste, nalaze se na CITES listi (Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore) ugroženih životinja, pa ako neko hoće da ih uveze mora da pribavi sve dozvole koje su potrebne za uvoz.

- Međutim, ono što je dobro već možda unazad deceniju, a i više, je to što se ove životinje razmnožavaju u velikom broju u zatočeništvu. Samim tim ne postoji ni potreba da se uvozi iz prirode, a sa druge strane, daleko je kvalitetnije nabaviti ovakve zmije iz uzgoja nego iz prirode, zato što se iz prirode ta životinja teško navikava na uslove u terarijumu. Često takve životinje i uginu na kraju, to im predstavlja baš mučenje. A životinja koja je rođena u zatočeništvu, njoj je terarijum prirodno okruženje, ne postoji nikakav stres zbog zarobljavanja, ne nosi parazite, bolesti iz prirode i sve ostalo što bi joj smetalo kad joj padne imunitet usled stresa - navodi vlasnik odgajivačnice.

Imamo i domaći, srpski uzgoj

Svaka životinja u prirodi nosi unutrašnje parazite i ona je na njih u određenom broju i navikla, međutim kad se takva životinja zarobi, onda dolazi do stresa, pada imuniteta, a onda sve to postane problem, navodi Predrag. Devedesetih godina su se životinje uvozile, sada, kod nas ne, sve što dolazi to je iz uzgoja, sad imamo i naš, srpski uzgoj, ljudima je najlakše da kupe ovde legalnu životinju.

- Ja sam registrovan i prijavljen u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, sve su životinje čipovane, sve su legalne, sa papirima - napominje Predrag.

Kako kaže, kod njega uglavnom dolaze ljudi koji prvi put nabavljaju egzotičnog ljubimca, ali mnogi od njih požele da imaju još nekog gmizavca.

- Kod nas je to novo, u principu sve dolaze novi neki ljubitelji. Ali ne postoji nikakav tip kupaca, od dece od pet, šest, sedam godina, koju roditelji dovedu da im kupe zmiju, normalno roditelji će i da se brinu o njoj, ne može tako malo dete, do odraslih ljudi iz svih mogućih sfera života, i oba pola - kaže.

Pre zmija, Predrag je razmnožavao leopard gekone. Razmnožavao ih je od 2002. pa do 2014, ali je, zbog selidbe, prestao. Planira, kako kaže, opet da im se vrati.

- Ja sam sa svim tim reptilima počeo prvi i da se bavim kod nas što se tiče uzgoja, i gekoni i agame, anole i ne znam ni ja šta sve nisam razmnožavao. I guštere i zmije i sve i svašta. U poslednje vreme imam najviše zmija, ali imam i nešto guštera.

To nešto je, kaže, par stotina životinja. Jer to je promenljiv broj, žive duše, nešto se proda, nešto dođe na svet i taj broj se stalno menja, nekad manje, nekad više, sve zavisi od doba godine. Najesen ih ima najviše, najmanje ih ima pre jeseni, jer se rasproda ono što se razmnoži u toku leta.

Predrag nije samo neko ko životinju proda, već svi vlasnici, pogotovo oni novi uvek mogu da mu se obrate za savet

- Svi imaju moju podršku što se tiče čuvanja te zmije. Znači nije ono "prodao sam im zmiju i šta me briga". To ljudi znaju, uvek mogu da me pozovu, da me pitaju za savet, ako ja ne znam nešto da rešim, ima ko zna.

Kada ljudi kupe zdravu i pravu životinju i ako joj se pruži neki minimum uslova koji je njima potreban, a njima stvarno nije mnogo potrebno, ona se neće razboleti, napominje Predrag. Ako ljudi čuvaju tu životinju onako kako treba da se čuva oni neće imati nikakav problem.

Kad se desi povraćaj "robe"

Dešavalo se kaže i da mu ljudi vrate životinju.

- U principu mogu da kažem da su ljudi odgovorni, onaj ko je hteo da proda, on je stavio oglas pa je prodao, nekome je jednostavnije da me okrene i pita da l' može da vrati, nema više uslova, uvek može da vrati ako ne zna šta će s njom. Dođu žena, deca, padaju u nesvest, pa ako moraju da biraju između žene i zmije... - smeje se Predrag.

- Ja nisam imao nijedan slučaj, da znam, da je neko kupio životinju od mene i da je pustio u prirodu - kaže Radosavljević.

Nema lakše životinje za čuvanje

Oni iskusniji već znaju, a početnici uvek mogu da dobiju pravi savet. Najmanje što treba da obezbedite je terarijum odgovarajuće veličine, grejač ili sijalica, podloga može da bude piljevina ili treset i posuda za vodu. Neke moraju da imaju mesta za skrivanje, a neke grane.

Dobra strana držanja ovakvih ljubimaca je što možete da ih ostavite same i po nekoliko dana. Kako kaže Predrag, nema jeftinije i lakše životinje za čuvanje. Jede dva do tri puta mesečno, glodari kojima se hrani koštaju po komadu 100 do 200 dinara.

Zmije nisu ljigave

Jedna od najvećih zabluda je, kaže Predrag, da su zmije ljigave, a nisu, potpuno su suve, ona se na suncu i svetlosti presijava, pa deluje da je njena koža vlažna, ona je u stvari potpuno suva jer je taj površinski sloj kože mrtav.

Ljudi misle da je strah od zmije urođen, ali nije, kaže Predrag, stečen je, jer se nijedno dete ne boji zmije, boje se samo ona deca koju su prethodno naplašili, kaže Predrag i sam otac troje dece.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.