Krpelji kod pasa izazivaju ČETIRI teška oboljenja: PETA bolest retka i dugotrajna, ovo su njeni SIMPTOMI

Krpelji su spoljašnji paraziti koji se hrane krvlju domaćina – bilo da je u pitanju divlja životinja, čovek ili kućni ljubimac. Aktivnost krpelja je najizraženija tokom toplijih meseci, od proleća do kasne jeseni, mada zbog blažih zima sve češće opstaju i tokom cele godine. Najčešće se nalaze u visokoj travi, žbunju, parkovima, šumama, ali i u uređenim gradskim sredinama. Kućni ljubimci, naročito psi, lako ih mogu pokupiti tokom obične šetnje, čak iako nisu izašli iz dvorišta.

Najveći problem sa krpeljima nije samo u tome što se hrane krvlju i mogu izazvati iritaciju ili alergijsku reakciju – mnogo veća opasnost leži u činjenici da oni mogu biti prenosioci veoma ozbiljnih bolesti. Mnoge od njih mogu imati teške posledice, pa čak dovesti i do smrtnog ishoda ako se ne otkriju i ne leče na vreme.

Kako objašnjava dr vet. med. Andrija Branković, krpelji su tihi prenosioci ozbiljnih patogena, zbog čega je edukacija vlasnika pasa i mačaka presudna:

„U veterinarskoj praksi najčešće se susrećemo sa babeziozom, erlihiozom, anaplazmozom i lajmskom bolešću. Ove bolesti ne samo da mogu ozbiljno narušiti zdravlje životinje, već neretko ugroziti i život ako se ne tretiraju na vreme. Prevencija je u ovom slučaju mnogo efikasnija i lakša od lečenja“, kaže dr Branković.

Babezioza

Jedna od najčešćih i najopasnijih bolesti koje krpelji prenose psima je babezioza, poznata i kao piroplazmoza. Uzročnik bolesti je protozoa Babesia canis, koja ulazi u krvotok psa putem pljuvačke krpelja. Kada dospe u organizam, ova protozoa napada crvena krvna zrnca i razara ih, a kao rezultat toga javljaju se anemija, žutica, povišena temperatura, letargija i vrlo karakteristična tamna mokraća. U teškim slučajevima, bez pravovremenog lečenja, može doći do otkazivanja bubrega i smrti. Dijagnoza se postavlja analizom krvnog razmaza pod mikroskopom, a lečenje podrazumeva upotrebu specijalizovanih lekova i podršku organizmu, ponekad i transfuziju krvi.

Erlihioza

Još jedna ozbiljna bolest koju prenose krpelji je erlihioza, koju izaziva bakterija Ehrlichia canis. Ova bolest utiče na bela krvna zrnca, remeti funkciju imunog sistema i izaziva širok spektar simptoma. Psi mogu imati visoku temperaturu, postaju letargični, gube apetit, a često se javljaju i krvarenja iz nosa, modrice na telu, kao i uvećanje limfnih čvorova. Bolest ima akutnu, subakutnu i hroničnu fazu, a ako se ne leči na vreme, može izazvati trajna oštećenja koštane srži i unutrašnjih organa. Dijagnoza se postavlja analizom krvi i serološkim testovima, dok se lečenje obično sprovodi antibioticima, najčešće doksiciklinom.

„Kod erlihioze posebno zabrinjava činjenica da simptomi mogu varirati, što otežava ranu dijagnozu. Vlasnici često potraže pomoć tek kada pas već uđe u hroničnu fazu bolesti“, ističe dr Branković.

Anaplazmoza

Krpelji takođe mogu preneti bolest po imenu anaplazmoza, koju izazivaju bakterije iz roda Anaplasma, a koje napadaju krvne ćelije – najčešće neutrofile. Simptomi su visoka temperatura, gubitak energije, bolovi u zglobovima, gubitak apetita, a nekada i poremećaji u koagulaciji krvi. Anaplazmoza može biti podmukla, s blagim simptomima koji se lako pripisuju drugim stanjima, zbog čega je rana dijagnostika ključna. Terapija uključuje primenu antibiotika i podršku organizmu dok se ne oporavi.

Lajmska bolest

Još jedna bolest koja može imati ozbiljne posledice je lajmska bolest, ili borelioza, izazvana bakterijom Borrelia burgdorferi. Prenose je krpelji roda Ixodes, koji se češće sreću u nekim delovima Evrope i sveta, ali su sve prisutniji i na Balkanu. Iako bolest u našoj zemlji nije nova, poslednjih godina, usled promena u klimi i porasta broja krpelja, njeno širenje je postalo izraženije.  Lajmska bolest kod pasa se najčešće ispoljava kroz povremenu šepavost usled upale zglobova, ali može dovesti i do oštećenja bubrega, srca i nervnog sistema. U početku se često previdi, jer simptomi mogu biti blagi ili povremeni. Terapija je dugotrajna i podrazumeva upotrebu antibiotika i analgetika.

Hepatozoonoza

Posebno zanimljiva i opasna bolest, iako ređa, jeste hepatozoonoza, koja se ne prenosi uobičajenim ubodom krpelja, već unošenjem zaraženog krpelja u organizam – najčešće kada pas pojede krpelja dok se češka ili čisti. Uzročnik je protozoa Hepatozoon canis, koja izaziva visoku temperaturu, slabost, bolove u mišićima i kostima, otežano kretanje i gnojni iscedak iz očiju. Lečenje je kompleksno i dugotrajno, a uključuje specijalizovane lekove, ponekad i hemoterapijske protokole.

Zajedničko svim ovim bolestima jeste to da ih je mnogo lakše sprečiti nego lečiti. Zato je prevencija ključna. Redovno korišćenje antiparazitnih sredstava – poput ampula, ogrlica, sprejeva ili tableta – predstavlja prvu liniju odbrane. U današnje vreme postoji veliki broj proizvoda koji se razlikuju po trajanju zaštite i spektru delovanja, pa je preporučljivo da se izbor preparata uskladi sa savetom veterinara. Takođe je važno pregledati psa ili mačku nakon svake šetnje, naročito oko ušiju, vrata, prepona, pazuha i između prstiju. Brzo uklanjanje krpelja značajno smanjuje rizik od prenosa bolesti.

Ako živite u kući sa dvorištem, redovno održavanje i košenje trave, kao i uklanjanje lišća i žbunja gde se krpelji mogu zadržavati, može pomoći u smanjenju njihove populacije. U nekim slučajevima moguće je i vakcinisati psa protiv određenih bolesti, kao što je lajmska bolest ili babezioza, ali treba imati u vidu da vakcine ne pružaju potpunu zaštitu i da ih treba kombinovati sa drugim merama prevencije.

U našim krajevima slučajevi babezioze, koja se po pravilu javlja krajem februara i tokom marta, su beleženi i u januaru tako da je savet svim vlasnicima životinja da ne prekidaju zaštitu ni tokom tradicionalno hladnih meseci. Promena klime i topli podrumi i druga skrovita mesta, omogućavaju krpeljima da budu aktivni i u lošim vremenskim uslovima.

"Krpelji predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje ljubimaca, pa je preventiva ključna. Redovno korišćenje antiparazitskih preparata i pažljivo pregledanje ljubimaca smanjuju rizik od bolesti koje prenose. Ako primetite simptome kao što su povišena temperatura, letargija, gubitak apetita, bolovi u zglobovima, ili promene u ponašanju vašeg ljubimca, obratite se veterinaru što pre. Rana dijagnoza i odgovarajuće lečenje mogu sprečiti ozbiljne posledice i obezbediti vašem ljubimcu dug i zdrav život - zaključuje  dr Branković.

Kalendar antiparazitne zaštite za kućne ljubimce

Januar–Februar:

Ako su zime blage i snega gotovo da nema, rizik od krpelja i dalje postoji. U toplim regionima preporučuje se nastavak antiparazitne zaštite, naročito ako ljubimac boravi na otvorenom.

Mart–Maj (Proleće):

Počinje sezona krpelja. Obavezna redovna zaštita. Preporučuje se kombinacija preparata – ogrlica, spot-on ili tablete sa dugotrajnim dejstvom. Nakon svake šetnje pregledati psa.

Jun–Avgust (Leto):

Vrhunac aktivnosti krpelja. Posebno su rizična šumska i travnata područja. Nikako ne preskakati nijednu dozu zaštite. U toplim danima češće se koristi kupanje, pa obratiti pažnju na izbor vodootpornih preparata.

Septembar–Oktobar (Jesen):

Krpelji su i dalje aktivni, posebno dok god temperatura ne padne ispod 5°C. Mnogi vlasnici greškom prekidaju zaštitu prerano. Nastaviti tretmane bez prekida.

Novembar–Decembar:

U hladnijim krajevima aktivnost krpelja opada, ali ako se pojavi topliji period – zaštita je i dalje potrebna. Psi koji žive u gradu, na selu ili često putuju i dalje su u riziku.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.