Dilema vlasnika: Mogu li se psi i mačke zaraziti malim boginjama?

Foto: Pixabay

U Srbiju su stigle male boginje.

Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" izjavila je da je naša referentna laboratorija u Torlaku potvrdila prisustvo morbila na uzorku uzetom od troje dece i jedne odrasle osobe iz Smedereva.

Preporučujemo

Male boginje (morbile) su jedna od najzaraznijih virusnih infekcija koja se prenosi direktnim kontaktom sa obolelim, vazduhom i retko indirektnim načinom, preko sveže kotaminiranih predmeta.

Zbog pojave morbila, stanovništvo Srbije zabrinuto je kako će ova izuzetno zarazna bolest uticati na njihove porodice, uključujući i kućne ljubimce.

0:24

0:38

Zbog toga se neki vlasnici pitaju: mogu li psi i mačke dobiti boginje?

Morbili virusi

Morbili su virus koji pripada porodici Paramyxoviridae. Bolest koju izazivaju kod ljudi se brzo širi i izaziva simptome kao što su kašalj, curenje iz nosa, suzenje očiju i osip.

Naši kućni ljubimci psi i mačke ne mogu se zaraziti ovim virusom, niti mogu biti njegovi prenosioci, kaže dr vet. med. dr Darko Drobnjak. Zapravo, nijedna životinja ne može se zaraziti virusom malih boginja.

Da bi bolest mogla da se prenese, u organizmu potencijalnog obolelog moraju postojati “vrata” za ulazak virusa. Reč je o receptorima na ćeliji koji omogućavaju prodiranje virusa u organizam, a naši kućni ljubimci ih nemaju.

Foto: Pixabay

Vlasnici mačaka, budite bezbrižni, jer mačke nisu podložne zarazi virusom malih boginja, niti mogu biti njihovi prenosioci.

Psi takođe ne mogu da obole od malih boginja, niti da prenesu virus na ljude. Ipak, oni su podložni bolestima koje izazivaju patogeni iz porodice kojoj pripada virus malih boginja.

Reč je o psećoj kugi i štenećaku.

Pseća kuga

Pseću kugu izaziva virus koji pripada istoj porodici kao i virus malih boginja. Oboleli psi imaju groznicu, gube apetit, letargični su, kašlju, povraćaju i imaju dijareju, posrću ili hodaju u krug, slabi su ili imaju paralizu, pokazuju abnormalne pokrete vilice (“napadi žvakaće gume“) i jastučići na šapama im se stvrdnjavaju. Bolest se prenosi direktnim kontaktom između pasa, ili vazduhom, putem kašljanja i kijanja. Pseća kuga ne utiče na ljude, ali su joj podložni vuk, lisica, tvor, medved…

Ne postoji lek za pseću kugu, pa se pomoć životinji svodi na unos antibiotika i velikih količina tečnosti. U slučaju da ne nastupi poboljšanje, nastupaju trajna neurološka oštećenja ili smrtni ishod. Pseća kuga je veoma zarazna, ali se može sprečiti vakcinacijom.

Iako psi ne obolevaju od morbila, vakcina protiv njih je ranije korišćena za zaštitu štenaca od kuge.

Foto: Pixabay

Štenećak

Virus paramyxoviridae takođe pripada virusima roda morbili: po antigenskoj građi sličan je virusu malih boginja i odgovoran je za pojavu štenećaka kod pasa. Štenećak je klinički opisao Edvard Džaner 1809. godine, poznat po pionirskom radu na stvaranju vakcine protiv malih boginja kod ljudi. Uzročnik malih boginja je izolovan znatno kasnije, tek 1926. godine.

Virus se prenosi kontaktom sa izlučevinama iz očiju, nosa i usta obolelih jedinki, kao i iskašljavanjem. U kasnijim stadijumima bolesti virus se može izlučivati i urinom i fecesom.

Najblaži oblik bolesti je kožni i pojavljuje se na unutrašnjoj strani butina i po stomaku, gde se pojavljuju crvene mrlje koje potom prelaze u sitne kvržice i plikove.

Lečenje štenećaka je teško, sa neizvesnim ishodom. Bitna je pravovremena vakcinacija pasa, koja nije obavezna, ali je poželjna, kako bi se izbegla mogućnost pojave ovog teškog oboljenja.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.