Anđeo odbačenih i nevoljenih ljubimaca: Nikolino srce veće od svemira

“Njima je krevet pokisla trava, a jastuk ivičnjak pored koga jure automobili i kamioni.

Njihovim tužnim očima potrebno je tako malo za sreću, samo parče dvorišta. Nije ih teško voleti, ali nije lako voleti ih onoliko koliko oni vole nas. Zato nikad ne okrećite glavu od njih i njihove zlehude sudbine. Ja nikad ne okrenem glavu”. Ovo su reči Nikole Stojkovića, vlasnika azila i prihvatnog centra za napuštene kućne ljubimce "Animal resque Nikola" iz Srbobrana. Ovaj mladi čovek svakodnevno pronalazi po nekoliko desetina odbačenih, pregladnelih, žednih i na bolest i smrt osuđenih pasa i mačaka.

Neželjeni i nevoljeni

Tragom nedavno objavljenog teksta o crnim psima koji se gotovo po pravilu najteže udomljavaju, jer "donose nesreću", potražili smo mladog humanitarca, vlasnika nekoliko desetina četvoronožaca crne dlake, ali i drugih boja. Oni su nekada bili nečiji. Sada ih niko ne želi. Smetaju nekadašnjim vlasnicima koji se pravdaju se rečima: “Nemamo ni za sebe… selimo se… Ma, mogu oni i sami. Snaći će se".

A sve je to od nekoga krenulo. Neko je sa sela doneo slatko štene, uzeo ga od majke, sa gomile novorođenih, i odveo u grad. Potom se taj neko nije snašao sa psom. Ili nije želeo da se snađe. I najlakše mu je bilo da ga ostavi: pored reke, u korpi, u kutiji ili nekom žbunju, u kesi, daleko od bilo čijeg pogleda, vode i hrane. Ako bi nevoljeni pas imao “sreću” da ga izbace u gradu, možda bi i naleteo na nekog dobrog čoveka koji bi mu pripremio kutiju sa starim ćebetom ili izgužvanim novinama. Hranu bi dobio za “na zub”, čekajući nemo ispred pekare, buregdžinice, prodavnice, mesare, kontejnera… A hrana se baca, u enormnim količinama, i od gladnih duša okreću se glave.

Udomljavanje i odgovorno vlasništvo

Četvoronožnih osuđenika istog profila svakim danom sve je više. A Nikola je jedan: on nema deset glava i stotinu ruku. Iako svakodnevno apeluje na ljude dobrog srca, koji pomažu koliko mogu, uglavnom sve radi sam.

“Imao sam 8 godina kad sam sa ulice uzeo prvog psa i pružio mu topao dom. Bio je crn i nazvao sam ga Bleki. I dalje je pored mene, moj divni Bleki… “, priseća se Nikola koji od osme godine pomaže napuštenim i unesrećenim psima. Aktivno se bavi humanitarnim radom poslednje tri godine i do sada je spasao i udomio više od 200 pasa i mačaka. A taj broj svakog dana raste, čak se i duplira. U njegovom dvorištu trenutno je 70 životinja. Nikola brine o svima, ali svakodnevno obilazi i hrani ulične životinje. Kaže da su troškovi hrane i veterinarskih usluga veoma veliki. On je odgovoran vlasnik svojih pasa: svi moraju biti sterilisani, vakcinisani i čipovani. Ali, podvlači, bez pomoći dobrih ljudi ništa od ovoga ne bi bilo moguće. Nikola je najsrećniji kad, nakon apela i velike borbe, uspe da udomi šapice. Ali, tu se njegova veza sa psima ne prekida: novi vlasnici mu se redovno javljaju, kako bi bio siguran da su životnje dobro i da su bezbedni i zadovoljni u novim domovima.

Zlostavljanje, napuštanje, nerazumevanje…

Nikoli najteže pada kad vidi kako se neki ljudi ophode prema životinjama.

“Teško mi je kad to gledam. Oni ih zlostavljaju, maltretiraju, napuštaju… Pokušavam da stanem tome na kraj širenjem svesti o napuštenim životinjama. Iskreno se nadam da ću dopreti do ljudi”, dodaje Stojković. “Najviše me pogađa ljudska sebičnost i nerazumevanje”, nastavlja on. “Posao koji radim nije lak, pun je stresa i odricanja. Ne pamtim kad sam celu noć prespavao. Kad pas zalaje, to zasmeta komšijama koji brže-bolje zovu policiju. Prete mi, pišu peticije i nazivaju me najgorim pogrdnim imenima. Ne obazirem se, ali sve čujem…

Nedavno smo, nažalost, na portalima čitali o momku koji se takođe bavio ovim poslom: on je izvršio samoubistvo upravo zbog ljudi koji su ga neprestano maltretirali, proganjali i vršili pritisak na njega i njegove životinje. Zato poručujem: ako ne želite i ne možete da pomognete, gledajte svoja posla. To će biti dovoljno.”

Nikola je završio srednju školu i trenutno nije u mogućnosti da upiše fakultet. Željan je znanja, ali onemogućen, kako zbog finansija, tako i zbog velikih obaveza oko životinja.

“Kad se smiri dan i završim poslove oko mojih divnih četvoronožnih prijatelja, ugrabim slobodne trenutke da bih pisao pesme. Pišem o životinjama i njihovim tužnim sudbinama, ali obrađujem i druge teme. Uživam u tome. Pesme skladištim i planiram da izdam knjigu, a od prihoda zarađenih prodajom takođe ću pomagati životinjama. Možda ću u budućnosti pisati pesme koje će biti veliki hitovi. A i tada bih sav prihod dao za životinje. Život me je naučio da je važno imati volju i veru u sebe”, kaže naš sagovornik.

Pas nije modni detalj

Nikola često gostuje u TV emisijama i vaspitno-obrazovnim obrazovnim ustanovama, podučavajući decu odgovornom vlasništvu i pravima životinja. Deca zauzvrat prikupljaju hranu i novac za Nikoline životinje kojima su, sem hrane, potrebne kućice, posude za obroke i vodu, lekovi, vakcine, sredstva za plaćanje sterilizacije…

Nikola čini sve da bi i sam obezbedio materijalna sredstva za četvoronožne štićenike: reklamira i prodaje rukotvorine, kućice za ptice, a odnedavno i majice sa sloganom: “Budi faca, udomi mešanca”. A nisu samo mešanci oni koji pune Nikolino prihvatilište. Ima tu pasa malih i velikih rasa, jazavičara, labradora, nemačkih ovčara, čupavih bišona, tužnih lovačkih pasa i drugih čistokrvnih drugara, kao i onih koji su od raznih pasmina pokupili gene.

Nikolina družina svakodnevno raste. Za svakog Huga, Negra, Blekija, Reksa, Tobija, Jazu, Micu, Bubi, Ajlu, Zlatka, Žujku, Medenu, Ognjena, Pabla, Kalinu, Paju, Džesi... i za Žu Žu, Niku, Maršala, Mišicu, Darju, Dašu… ima toplu reč, nežan osmeh začinjen “rupicama” na obrazima i zagrljajem koji pruža utehu.

“Psi nisu modni detalji, već prijatelji”, kaže Nikola. A mi dodajemo: nisu ni trenutni hir razmaženog deteta, niti živa igračka koju je neko uzeo sa sela ili dobio od prijatelja. Na svetu ima dovoljno patnje i nepravde da bismo je gomilali. Zato Nikola Stojković apeluje na ljude da otvore srca i vrata svojih domova napuštenim šapicama. Učinićete dobro delo i dobiti iskrenog prijatelja koji zna da voli višestruko jačom ljubavlju od one koja mu je pružena.

Ako ste izgubili kućnog ljubimca, ili želite da postanete vlasnici pasa ili mačaka, javite se Nikoli Stojkoviću. Njegov kontakt telefon je 0607000446, a možete ga potražiti i na fejsbuk i instagram profilu Udruženja "Animal Resque Nikola".

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.